Како су мемоари принца Харија отворили дискусију о породичним траумама
Бирања породичног "жртвеног јарца" је најчешћа тактика злостављања којој прибегавају родитељи који тиме стварају контролишуће, надметајуће окружење за децу. Томе углавном прибегавају родитељи нарциси јер је то једна од најлакших, а најефикаснијих метода да се контролишу децу и односи међу њима. А за то време родитељи скидају са себе осећај кривице - они су желели да створе савршену породицу, али им је планове покварио управо "жртвени јарац". Он се проглашава изродом породице због кога све не тече глатко и да њега нема, породица би цветала, наводи своје искуство у раду са пацијентима, психолог Пег Стрип.
Ово је пет уобичајених тема о овом феномену, а који се налази у књизи принца Харија:
1. Дисфункционална породична динамика нема везе са социоекономским статусом
Није битно да ли је неко богат или је припадник нижег социјално-економског статуса, показују нам мемоари. Иако у друштву влада стереотип да су нефункционалне породице само оне са нижим примањима, реалност је потпуно другачија. Нездрави породични обрасци могу доћи и из породица које имају новац али и моћ да их добро сакрију.
2. Ако проговорите, други ће судити вашој причи
Онај ко говори о породичној динамици обично наилази на велики отпор других чланова породице који се понашају тако да поричу стварност жртава или их чак подстичу да помисле да претерују.
3. Предност ће се увек дати остатку породице, у односу на онога ко говори против ње
Закон бројности показује да ће се увек скупина боље третирати од појединца. Управо та моћ долази од оних који не желе да говоре против оних који имају контролу. Када се неко јави и подели своју причу, често се сусреће са отпором људи не само изван породице, већ пре свега отпор са онима унутар породице.
4. Сматра се да онај ко проговори срамоти породицу
Крив је онај ко проговори о животу породице. "Како се усуђујеш да говориш против нас, после свега што смо урадили за тебе?", прво је што ће породица рећи члану који се побунио и одлучио да упре прстом. Уместо да се сагледају поступци оних који су нанели штету, и друштво је склоно да окриви "преживеле" што су проговорили и тако ошететили некога, у овом случају краљевску породицу.
5. Црна овца је заправо жртвени јарац
Иако не увек, црна овца се често доживљава као жртвени јарац: онај који је крив за породичне проблеме. "Да само брат није имао проблем са злоупотребом супстанци"; "Наши проблеми су почели када је он почео да глуми у школи", само су неки од примера који се могу чути на породичним терапијама. Иако је често мета породичне дисфункције, жртвени јарац је обично најискренији у вези са породичном историјом.
Како се понаша породица која "гаји жртвеног јарца"
Породица пребацује своје колективне грехе на породичног жртвеног јарца, а затим га се одричу. Овај поступак им омогућава да упру прстом у њега, поносно истичући како они нису као он. Овај поступак служи својој сврси, омогућавајући породици да изгледа добро у очима других, док жртвени јарац делује као изузетно лош. Жртвени јарац се тако жртвује за добро остатка породице.
Како се бира жртвени јарац/црна овца? Он мора да испуни следећа два услова, како би био одабран за поменуту улогу, односно, како би био у стању да обави свој задатак:
1. Мора да буде најјачи - Жртвени јарац мора да понесе грехе целе породице. Он мора да преживи, сам, у "пустињи", без икаквих олакшица или подршке породице. Због тога мора бити снажан, како би понео терет.
2. Мора да буде најдражи - Будући да се жртвује зарад добра породице и то је само донекле подсвесна акција, јер он на неком нивоу ипак примећује шта ради. Одриче се себе, како би породица деловала "ок".
Како прекинути са овом улогом
На жалост, многе "црне овце" мисле да са њима нешто није у реду. Због тога је први корак освестити улогу коју играте и схватити како породица функционише. Друго, морате да схватите да можда и јесте изабрани за ову улогу од своје породице, али ви сте ти који је је стално играте и у сопственом животу.
Групна терапија можда може доста помоћи. Поновити улогу жртвеног јарца пред групом, добиће се повратне информације у вези са тим шта тачно радите, у додељеној улози. Суочавање са чињеницом да одређено понашање сваки пут изнова креира поменуту улогу, може помоћи да се промени образац.