Казањски опсерваторијум - још један руски објекат на списку светског наслеђа УНЕСКА

На последњем, 45. заседању комитета Светског наслеђа УНЕСКО које се одржало у Саудијској Арабији у септембру ове године, одлучено је да древни опсерваторијум који се налази у Републици Татарстан, уврсти у списак културних објеката који се налазе под заштитом ове организације. Ово је уједно и 32. објекат из Русије на УНЕСКОВОМ списку, а четврти из Републике Татарстан.

Казањски опсерваторијум - непрекидна нит историје, науке и културе

Казањски Универзитет са своја два опсерваторијума је право утврђење знања и образовања. У њима се регуларно одржавају предавања о космосу, презентују најновија достигнућа и открића из области астрономије, али и организују едукативне радионице на којима најмлађи имају прилику да сазнају све о настанку Земље, звезда и других космичких објеката.

"Ово је победа! Са радошћу и поносом можемо да кажемо да је од данас на списку светског наслеђа УНЕСКА још један објекат из Зеленодолске области", написао је на свом Телеграм каналу Михаил Афанасјев, који је представљао Татарстан.

Након одржаног комитета, у званичном саопштењу које је издало Министарство културе Руске Федерације наведено је да Казањски опсерваторијум представља "непрекидну нит историје, науке и културе од периода иновација у области астрономије, астрофизике и космичке геодезије крајем 19. века, па све то данас. Сада је на нашој територији чак 21 објекат Светског културног наслеђа."

Казански универзитет - један од најстаријих у Русији

Универзитет у Казању један је од најстаријих руских универзитета са вишевековном традиицијом, а у оквиру ове образовне установе налазе се чак два опсерваторијума - један у самом центру града и други на периферији. Оба опсерваторијума имају јединствене уређаје за праћење појава у космосу, а њихов допринос науци и истраживању је немерљив.

На териотрији центра града још давне 1814. године саграђен је први опсерваторијум тог типа, а заслуге за развој астрономије припадају аустријском научнику Јозефу Литрову - управо он је био и први руководилац катедре астрономије. Вишедеценијским радом, Казањски опсерваторијум постао је један од водећих у овој области, да би крајем 19. века познати руски астроном Василиј Енгелгардт Универзитету подарио јединствени уређај из свог дрезденског опсерваторијума.

У доба царске русије, императори су веома ценили допринос казањских научника, а како би их подстакли и мотивисали, наређено је да се сагради још један опсерваторијум - овог пута далеко од сентра града. Тако је 1901. године свечано отворен још један бисер Казањског универзитета, који је понео име Енгелгардт. У јуну 2013. године, опсерваторијум на периферији града добио је и "појачање" у виду Планетаријума, чему су се обрадовали не само научници и истраживачи, већ и љубитељи астрономије и малишани.

Опсерваторијуми не познају границе

Одлука УНЕСКА да на списак уврсти Казањски опсерваторијум за Русију представља велики историјски значај и међународно признање за допринос светској науци и култури, док уједно Казањ чини и посебним местом на Земљи и центром духовног и интелектуалног богатства. Посебно је значајно и то што је оваква одлука УНЕСКА дошла баш у тренуцима када се светске силе својски труде да Русију одвоје од остатка Западног света.

"Опсерваторијуми не познају границе, они и руше, ко год их постављао. Ови објекти дају могућност глобалног виђења света и проширују видике", истакао је Енгел Тагиров, ректор Института светске културе (УНЕСКО).