Магазин
Да ли се рађамо као добри или зли
Филозофи су вековим распарављали о томе да ли се рађамо добри па нас друштво касније квари, или имамо урођене слабости које нас друштво учи како да контролишемо. Питање да ли смо суштински добри или лоши одувек је занимало људски род, а истраживања из области психологије сада доносе сазнања која би могла да дају интересантан заокрет и које говори да бебе показују алтруистичко понашање.
У овој вишевековној дилеми - да ли смо рођени добри или зли, одговор се можда крио у понашању беба. Студије развојне психологије показују да вероватно постоји природно "добро" у човечанству и да су деца способна да донесу моралне судове у још у раном узрасту.
Добри жути троугао и зли плави квадрат
Бебе млађе од годину дана су гледале луткарску представу у којој су се облици различитих боја понашали на начине који су били јасно препознатљиви као морално исправни или погрешни. Црвени круг је приказан како се бори да се попне на брдо, док "зли" је плави квадрат покушавао да га гурне назад. У међувремену, "добар" жути троугао покушавао је да помогне црвеном кругу.
Након представе, бебе су "питане" којим обликом желе да се играју: злим плавим квадратом или добрим жутим троуглом. Као што се могло претпоставити, сви су бирали троугао који је показао "корисно" и "несебично" понашање.
Сцена реплицира налазе студије из 2010. из Центра за спознају новорођенчади на Универзитету Јејл, где истраживање показује да су у сличној игри бебе бирале облик који је имао улогу "помоћника".
Студија са Универзитета Кјото из 2017. имала је сличан приступ и закључке као и поменута студија са луткама.
Деци од шест месеци приказивани су видео снимци са три лика налик Пакману (лику из игрице) названим "жртва", "насилник" и "трећи". "Трећи" би понекад интервенисао да помогне жртви стављајући се између жртве и насилника, а понекад би и побегао. Након гледања видео снимка, деца су изабрала свој омиљени лик, а већина је бирала "трећег" који је покушао да помогне жртви.
Многа истраживања показују да бебе имају алтруистичко понашање. "Студија велике мајке" са Харварда, показује да бебе које нису знале да их посматрају научници и даље су се понашале лепо и умиљато и биле су од помоћи другима. Ово може да сугерише да нису научиле такво понашање само да би избегле например казну или прекор, већ су се понашале заиста несебично и лепо.
Да ли се рађамо као добри или лоши је честа тема у филозофији, науци
Филозофи су вековима расправљали о томе да ли су људи рођени добри или зли. Аристотел је тврдио да се морал учи и да смо рођени као "аморална створења"; Сигмунд Фројд је сматрао бебе "морално празним листом".
Можда су два најпознатија супротстављена погледа на ову дебату она која су заступала Томас Хобс и Жан-Жака Русоа. Хобс описује људе као "покварене" и смтрао је да им је потребно друштво и правила да владају њиховим инстинктима да би напредовали. Касније га је Русо отворено критиковао, тврдећи уместо тога, да би човек био благ и чист без искварености и похлепе, да нема неједнакости изазване класним системом који је наметнуло друштво, пише Би-Би-Си.
