Психолог за РТ Балкан: Како да се "спасимо" од негативних вести

Данас је веома тешко да избегавамо негативне вести, осим ако нисмо поптуно "искључени", што је скоро немогуће постићи у савременом свету, који од нас захтева да увек будемо обавештени. Није довољно да само искључимо телевизор или одлучимо да не читамо вести, јер се те исте узнемирујуће информације појављују и на друштвеним мрежама, у разговорима са другима...

Без обзира да ли сами одлучимо да гледамо такве видео снимке или само наиђемо на њих на мрежама, учестало излагање сликама конфликата и чиновима насиља може бити штетно по наше ментално здравље. Често нам испрва не делује тако, али наша реакција не мора да буде бурна да би такав садржај имао утицај. Последице можемо осетити, чак након што одређена вест није више актуелна, могу бити меланхолија, депресија, анксиозност, параноја, исцрпљеност... Како можемо пронаћи добар систем информисања, а да не нарушавамо наш унутрашњи мир?

"Не можемо да игноришемо оно што је око нас, сви живимо у некаквом контексту. Тај социјални контекст одређује наше стање и наша осећања, наше обрасце понашања... Ми морамо да бирамо информације које упијамо, а оне које су већ виђене и које смо већ чули, да примамо с мањим интензитетом," објашњава психолог и психотерапеут Маја Павлов за РТ Балкан.

"Важно је да останемо повезани са својим светом и интрапсихичким животом, својим садржајима којим живимо: актуелним догађајима на послу, у породици... Ми не можемо да персонализујемо светске вести, тако смо направљени и саткани. Када би свака информација из социјалног контекста веома интензивно прешла на наш лични ниво, онда не бисмо имали никакве механизме заштите, што није добро."

Психолог Павлов додаје да морамо бити опрезни, да не дозволимо да негативне вести утичу на нас, да се не би пробиле у наш професионални и лични свет, јер може доћи до тренутка када се осећамо преплављено. Сматра да је веома важно ограничити време гледања вести свакога дана, како не бисмо упали у "црну рупу" узнемирујућих информација.

"На пример, ако ја радим пре и после подне, ја немам пуно времена да будем изложена вестима, али то не значи да треба да будем необавештена. Ја ћу погледати вечерње вести, бићу у току, али то ће бити то."

"Када персонализујете све вести којима сте изложени, пуштате да то буде једини канал ваше менталне мапе, а на нашој менталној мапи би требало да имамо персоналне информације о себи, о другим људима у нашем животу, о професионалном свету, који у исто време служи као нека врста друштвеног контекста..."

Осим што можемо постати преокупирани дешавањима у спољашњем свету, психолог додаје да опсесија негативним догађајима може бити знак да одређени сегменти у нашем личном и професионалном животу нису довољно испуњени. Због тога, негативне вести постају замена за неиспуњене делове свакодневнице.

Психолог: Ако вас насилне серије и филмови опуштају, време је за репрограмирање нервног система

Да бисмо се заштитили, најбоље је да уведемо неколико правила и границе које ћемо да поштујемо. Тим психолога је дао неколико предлога за портал "Си-Ен-Би-Си Мејк ит":

• Потребно је ограничити број извора од којих добијамо информације. Исувише различитих стилова преношења вести може довести до додатне забуне и преоптерећености, тако да је најбоље држати се медија које "познајемо" и којима верујемо. 
• Наше тело нам може слати сигнале да смо узнемирени, иако их испрва не примећујемо. Ако осетимо да дишемо плитко, да нам срце ради убрзано или да нам се зноје дланови, онда је боље да направимо паузу од читања и умиримо се.
• Иако речи могу бити узнемирујуће, фото и видео записи могу нанети много више штете, тако да је најбоље да их поптуно избегавамо. 
• Када прелиставамо негативан садржај, лако можемо постати "хипнотисани" и изгубити свест о времену. Морамо себи прецизно одредити део дана који ће служити као време за информисање, које нећемо прекорачити, како бисмо сазнали шта се дешава у свету, без потенцијалног преплављивања информацијама.