Магазин
Што више то боље: Имати превише хобија није лоша ствар
Да ли сте некада започели нови хоби, али након неколико недеља, заинтересовало вас је нешто друго? Да ли се због овога осећате лоше, као да нисте били довољно амбициозни и посвећени, као да "не заслужујете" да истражујете нов хоби, јер претходни нисте "усавршили"? Велики број људи осећа овакву врсту кривице, али психолози верују да редовно испробавање и учествовање у различитим активностима може имати само позитивне стране, као што су осећај испуњености и среће и спречавање деменције.
Данас је веома лако почети нови хоби јер на сваком кораку можемо пронаћи разне радионице, часове страних језика, борилачких вештина, а интернет нам је неисцрпан извор информација о одређеној активности која нас интересује. Овакава врста достпуности је велика предност за данашњег човека, али понекада може да представља и проблем.
Када имамо превише избора, можемо да се осећамо преплављено, често тражимо нешто другачије и ново, па нам интересовање за одређени хобији често не потраје дуже од неколико недеља (или чак дана). Последице овог могу бити осећај кривице и преиспитивања: "Зашто се осећам тако "расуто", зашто не могу да се одлучим само за једну вештину, шта ако немам никакав таленат који могу да развијем..."
Овакава врста притиска долази и од одређених друштвених норми, јер се данас најчешће величају људи који су изузетни у сваком погледу, чак и када је у питању активност која би требало да служи као разибрига. Због тога, људи који нису изузетно успешни у једном хобију, могу покушати да се посвете, другом, па трећем, али никако се не осећају као да су довољно добри и страхују да никада неће пронаћи "свој позив".
Ипак, према психологу др Марку Траверсу, ова врста радозналости није увек знак неодлучности, већ може бити показатељ нечије жеље за новим искуствима, дубоким емоцијама, личним развојем и различитим мудростима.
Људи који размишљају на овај начин често разумеју да би њихова безбројна интересовања могла да чине живот богатијим, да их наводе на интроспекцију и излазак из зоне комфора. Штавише, истраживање различитих активности могу бити и заштита од пада когнитивних способности у каснијим годинама.
Смисао живота
Када тражимо срећу и смисао, често можемо заборавити да је пут до овог циља врло драгоцен и важно исто колико и долазак на "одредиште". За срећан живот, човеку је потребно здравље, успех, љубав, али наш живот мора бити и психолошки богат живот, а хобији овде играју главну улогу.
Посвећивање различитим хобијима доводи до интригантних, трансформативних искустава. Неки од примера су: стрпљење стечено плетењем, дисциплина увежбана кроз борилачке вештине, промена перспективе и начина посматрања света око нас помоћу фотографије... Са сваким новим хобијем, развијамо другачије делове своје личности, имамо прилику да истражујемо сопствене способности и мењамо поглед на свет око нас.
Ово сугерише да појединци са широким спектром хобија, увек жељни учења и истраживања, нису заборавни или неодлучни, већ су стално захвални не само због циља, већ и због путовање до њега.
Мањи ризик од развоја деменције
Мозак је као мишић: што га више користимо и "вежбамо", он постаје јачи и отпорнији. Дакле, иако хобији могу бити "игра", у исто време могу бити и заштита против одређених облика деменције.
Студија из 2022. објављена у журналу "Епидемологија" пратила је преко двадесет хиљада старијих учесника у периоду од једанаест година. Након једне деценије, код преко три хиљаде учесника је дијагностикована деменција, али интересантно је да су они који су у међувремену пријавили да имају хобије имали знатно мањи ризик од овог обољења.
Студија је показала да су људи са најмање једним хобијем имали смањење ризика од развијања деменције за осамнаест процената, у поређењу са онима без хобија. Они који су се бавили многобројним хобијима су имали још значајнију корист, јер је њихов ризик опао за двадесет два одсто. Овај заштитни ефекат примећен је код особа средњих година (четрдесет до шездесет четири године) и старијих одраслих (шездесет пет до седамдесет година).
