Свет
Престолонаследник Лихтенштајна ветом блокирао закон о абортусу
Алојз је први пут искористио право вета откако обавља дужност регента, како би зауставио закон који је усвојио парламент, а који је подржан и грађанском петицијом
Престолонаследник Лихтенштајна први пут је искористио право вета откако обавља дужност регента, блокирајући закон чији је циљ био да прописе о абортусу усклади са законодавством већег дела Европе.
Закон је прошлог месеца усвојио парламент Лихтенштајна, након што је поднета грађанска иницијатива коју је потписала приближно четвртина бирача те земље. Одлука је изазвала разочарање међу активистима у кнежевини, која има једне од најстрожих закона о абортусу у Европи.
"Нисмо баш изненађени, али смо ипак разочарани. Надреално је то што се сада, 2026. године, дешава у једној држави усред Европе", изјавила је Татјана Асад, која је предводила иницијативу за измену закона и ради за малу левичарску странку Слободна листа.
Према њеним речима, вето неће много допринети спречавању абортуса.
"Лихтенштајн ће и даље бити земља у којој је абортус забрањен, али знамо да се он ипак обавља. Вето само значи да ће жене наставити да одлазе у иностранство како би прекинуле трудноћу", додала је.
У Лихтенштајну је абортус дозвољен само у ограниченим околностима, на пример када је живот жене угрожен или када је трудноћа последица силовања. Од 2015. године женама је законом дозвољено да отпутују у иностранство ради прекида трудноће, чиме могу да заобиђу домаћа ограничења.
Након што су активисти у фебруару покренули грађанску иницијативу, више од 4.970 људи подржало је захтев за декриминализацију абортуса до 12. недеље трудноће. То је знатно више од 1.000 потписа потребних да би се иницијатива нашла пред парламентом. Иницијативом је, такође, затражено да трошкове абортуса покрива здравствено осигурање, као и да се укине забрана пружања информација о доступности ове процедуре.
Циљ је био да се уклоне бројне препреке са којима се жене суочавају када морају да путују у иностранство, најчешће у суседну Аустрију или Швајцарску. Међу тим препрекама су трошкови путовања, потреба да се организује чување деце и недостатак сопственог превозног средства.
Како је иницијатива добијала све већу подршку, престолонаследник Алојз најавио је да ће искористити право вета како би спречио измену закона. Та најава надвила се над читавим процесом, чак и пошто су посланици тесном већином подржали предлог, док је августовско истраживање показало да се 62 одсто бирача залаже за реформу закона.
Ове недеље кнежевска кућа потврдила је да је Алојз одлучио да "ускрати сагласност на закон".
"Након пажљивог разматрања, он остаје уверен да предложена реформа није у складу са обезбеђивањем одговарајуће заштите нерођеног живота као темељне правне вредности", наведено је у саопштењу.
Активисти, који су се са Алојзом састали свега неколико сати пре него што је објавио одлуку, оценили су да је његов потез ударац на идентитет Лихтенштајна као монархије засноване на демократским принципима.
"Један човек поништава одлуку коју је иницирала готово четвртина бирача и коју је усвојио парламент", навео је одбор који стоји иза грађанске иницијативе.
У саопштењу су подсетили и да је престолонаследник Алојз само два пута током свог регентства запретио ветом, и оба пута то се односило на легализацију абортуса.
"Ово је први пут да је заиста искористио право вета. Закључак је јасан: када је реч о абортусу, постоји само један човек који одлучује", указали су активисти на изузетно широка овлашћења монархије у овој алпској држави.
Како је објаснила Габријела Алварез-Хумел, новинарка и један од покретача грађанске иницијативе, кнез има право да именује судије, распусти владу или разреши поједине министре.
"Он практично има право вета на све", рекла је.
Грађани Лихтенштајна су 2012. године на референдуму убедљивом већином подржали очување кнежевских овлашћења на вето. Тај референдум је у то време описиван као својеврсно изјашњавање о томе да ли Лихтенштајн уопште треба да остане монархија.
Алварез-Хумел је овонедељну одлуку назвала "веома забрињавајућом", подсетивши да је Лихтенштајн био последња европска земља која је женама признала право гласа на изборима – тек 1984. године.
"Лихтенштајн има историју заостајања када су у питању женска права. Надала сам се да нећемо бити последњи и када је реч о праву на абортус, али тренутно не изгледа добро", рекла је.
Ипак, према њеним речима, кампања је остварила одређене успехе, пре свега зато што је почела да руши вишедеценијски табу о разговору на ову тему.
Алојз је у овонедељном саопштењу навео и да је спреман да размотри укидање забране пружања информација о абортусу. То би значило да би жене у будућности могле да се посаветују са својим лекаром о томе где у иностранству могу да обаве прекид трудноће, као и да добију медицинску подршку након интервенције.
Међутим, Алварез-Хумел страхује да ће око 40 жена, колико се процењује да сваке године одлази у иностранство ради абортуса, сада бити изложено још већој стигматизацији и дубље укорењеним табуима.
"Живите у земљи у којој је то забрањено, у којој се принц који живи у замку побринуо да тако и остане. Једини пут када је искористио право вета било је управо због овога. Могу само да замислим колико је тим женама тешко када то знају", рекла је.
Live
