Магазин
Сукоб генерација на радном месту: Може ли се наћи компромис између младости и искуства
Зашто су млади људи лењи? Зашто не желе пуно радно време, зашто воле да раде од куће или из кафића, зашто не разумеју да постоји професионални начин комуникације који мора да се примењује на послу? Многи старији послодавци осећају овакве фрустрације, али пре него што закључимо да ће генерације које су млађе од нас увек бити "незреле и неспремне за рад", можемо се запитати: Шта је довело до толиког генерацијског јаза у професионалном свету и како га можемо смањити?
Сукоб генерација није ништа ново, као и конфликти између "старих" и "нових" начина размишљања, поготово када млади људи одлуче да не желе да прате досадашње утемељене традиције у породици, друштву... Као и увек, како се време мења, мењају се и људи, тако да никада неће бити могуће да се различите генерације поптуно разумеју.
Овакав конфликт у савременом добу се посебно може видети на радним местима. Младима се много тога замера у професионалном свету: како се облаче, њиховим жељама за више одмора и мање радних сати, жеље за радом од куће... Иако испрва ове критике делују сасвим логично, поједине промене које млади уносе у пословне сфере живота заправо могу бити добре за све генерације, јер се многа правила која су увек била прихваћена на радним местима сада доводе у питање.
Промена става
Пре свега, многе промене почињу од друштвених платформи, на којима се може огласити било који запослени, без обзира на којој је позицији. Довољно је да на Инстаграм или ТикТок објави видео клип у коме описује одређена правила на радном месту са којима се не слаже и да на милионе људи подржи његове ставове, што постепено доводи до мењања радних услова у фирмама широм света.
На овај начин било која компанија данас може добити лош публицитет, тако да генерација Зед данас може имати велики утицај на промене утемељених кодекса понашања.
Осим тога, нове генерације сада имају прилике да виде да само труд није увек довољан за постизање огромног успеха и среће, поготово након посматрања старијих генерација и проблеме са којима су се суочавали. Младима је јасно да им нико не може обећати потенцијално задовољство "само ако довољно напорно раде", већ желе да уживају у садашњости, да буду срећни док одлазе на посао и граде будућност.
"Нико више не жели да чека да напуни шездесет година и да тек тада буде опуштен и срећан, то многим није одржива стратегија. Млади људи верују да се правила мењају, да поштовање старих стандарда који не резултирају истим исходима као некада није неопходно," објашњава за портал "Инсајдер" Кенет Матос, глобални директор науке о купцима у компанији "Калчер АМП" (Culture AMP).
"Раније смо слушали само старију генерацију, јер су они контролисали механизме масовне комуникације, али уз друштвене мреже свако може да напише сопствени наратив, без обзира на године и искуство", рекао је он.
Међугенерацијска комуникација је кључ
Постоје кораци које лидери могу предузети да премосте неке од јазова између млађих радника и њихових старијих колега. На крају крајева, многи од њих су се запослили током или одмах након пандемије, која је променила границе и норме на радном месту, као и у добу у коме су друштвени медији променили начин на који комуницирамо.
"Прва ствар коју чујем од старијих радника је да млади постављају превише питања. Они желе да знају зашто, нису задовољни одговором:"Зато што сам ти тако рекао"," рекла је Маја Ервин, службеник у једној консалтинг компанији.
Ервин је истакла да, пошто је пандемија променила правила радног места, не чуди што многи млади "немају појма шта се сматра нормалним за радно место". "Људи су увек веома фрустрирани генерацијама млађим од њих, али такође заборављају да је њихова одговорност да их унапреде и подучавају, јер су они њихови запослени."
