Магазин
Шест пословних пракси које полако нестају са доласком генерације Зед
Улазак нових нараштаја у пословни свет донело је мноштво промена, а традиционални модели рада полако али сигурно сада одлазе у историју. Кормило преузимају припадници генерације Зед, а њихов принцип је јасан - задовољство радним окружењем мора бити на првом месту, a све што је "стара школа" требало би заменити новим, креативнијим и ефикаснијим моделима рада.
Сведоци смо глобалних промена које се дешавају у пословном свету, на којима можемо захвалити припадницима генерације Зед - младим, одважним и креативним људима. Не боје се да кажу "Не" старим праксама у којима не виде смисао и не боје се да изнесу своје нове идеје. До 2025. године, очекује се да ће они чинити чак 27 посто укупне радне снаге, а значи и обликовати нову културу у складу са својим очекивањима и модерним принципима рада. Које су то промене које ће сигурно иницирати нови нараштаји, а чија ће имплементација потпуно изменити данашње поимање пословне културе?
Баланс између посла и приватног живота
Припаднии генерације Зед се воде политиком "Ја сам више од овог посла", или другим речима "Не живим да бих радио, већ радим да бих живео." Према истраживању Светског економског форума, чак 73 посто запослених припадника генерације Зед не жели да ради у условима фиксног радног времена и места, већ захтева перманентне флексибилне облике рада:
- Хибридни модел који подразумева рад од куће и рад из просторија послодавца
- Четвородневну радну недељу
- Омогућавање запосленима да сами одаберу у колико ће сати почети радно време
Такође, припадници млађе популације сматрају да прековремени рад и рад викендом или за празнике потпуно треба избацити из пословне праксе, будући да је слободно време за одмор и дружење једнако, ако не и важније од позиције на којој раде.
Неплаћена пракса одлази у заборав
Млади итекако знају да цене своје време али и знања, и баш из тог разлога је њихов однос према неплаћеној пракси, односно стажирању веома радикалан - то није нешто што желе да практикују ни сад, ни у будућности. Наравно, и млади су свесни да је за одређене послове неопходно претходно релевантно искуство, али како би га стекли, радије бирају неке друге моделе, попут:
- Летње праксе са пола радног времена
- Мале пројекте на којима могу научити основе посла
- Едукације на практичним примерима из праксе и "студије случаја" пројекте.
Плата "по договору" за њих није опција
За генерацију Зед је транспарентност на самом врху лествице вредности, а како не би губили ни своје, а ни време потенцијалног послодавца, питање финансија и броја дана годишњег одмора се сада поставља већ у првим тренуцима комуникације са будућим послодавцем. Штавише, они се не либе ни да траже веће зараде или више дана одсуства са посла, што старије генерације често оставља у чуду: "Тако млади, а тако виспрени", помисле запослени генерације Икс који читав радни век имају исту плату и 20 дана годишњег одмора.
Занимљиво је и да млађој популацији новац односно зарада није једини, а ни пресудан критеријум за одабир компаније у којој ће радити - на цени су дани плаћеног одсуства, као и бенефити попут плаћених едукација, службених путовања у друге земље ради размене знања и искустава, као и приватно здравствено осигурање.
Задржавање у једној компанији није добро за развој
Старије генерације су чест прелазак из једне у другу компанију посматрале као "црвену заставицу", водећи се тиме да уколико је радник променио више позиција, вероватно нешто није како треба: или није довољно добар стручњак, или има потешкоћа приликом уклапања у колектив, или је једноставно лењ и незаинтересован па послодавац прекине радни однос. Млади, са друге стране, имају потпуно супротно виђење ситуације: промена посла доноси нове могућности, а нове могућности значе само једно - развој и напредовање. Према мишљењу генерације Зед, посао је оптимално мењати сваке три до четири године, док дуже задржавање у компанији сведочи о незаинтересованости.
Етика и друштвена свест су пресудни
Истраживање које је спровела компанија Дилоит показало је да је чак 77 посто испитаника генерације Зед који у радном односу или у потрази за послом навело да су етика и вредности компаније пресудни када је одлучивање о запослењу у питању. Они желе да виде да компаније у којима раде (или итреба да почну да раде) предузимају јасне кораке по питању климатских промена, одрживости и равноправности, као и да се унутар организације негују етика и позитивна култура. Дигитализација је још једна "зелена заставица" када је у питању одабир компаније, будући да се са дигитализацијом смањује и количина бирократије.
Бирократија је тако "пасе"
Генерација Зед воли да крши правила - они презиру оквире, стандарде, процедуре и теже ка слободи и новим, креативнијим и слободнијим приступима. За њих су бесмислене реченице као "Радимо то јер то тако треба" или "Тако су радили и пре нас, тако ћемо и ми", а избегавање бирократије и устаљених процеса је њихов принцип рада. Хоће ли им то угрозити останак у неким компанијама? Можда, али ће радије потражити други посао него остати у компанији која не допушта појединцу да направи промену, утиче на исход, па чак и погреши, не би ли научио нешто из тога.
