Самопреглед је најбољи вид превенције: Данас је Међународни дан борбе против рака дојке

Према проценама Међународне агенције за истраживање рака, рак дојке код жена представља најчешће малигно обољење, које је по својој заступљености испред колоректалног карцинома, рака плућа и рака грлића материце. Када је реч о водећим узроцима смрти од малигних болести код жена, овај карцином се такође налази на првом месту.

Црна статистика: У Србији се рак дојке открива касно

Код великог броја жена у Србији рак дојке се открива касно, а нажалост, код половине пацијенткиња промене на ткиву дојке у тренутку откривања биле су веће од 2 центиметра, са већ постојећим метастазама. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", у нашој земљи је регистровано 4368 новооболелих на годишњем нивоу, док је 1782 жене преминуло од рака дојке.

Када је реч о Београду, подаци такође нису оптимистични: у престоници је овај вид канцера на првом месту по структури обољевања и умирања жена. Према последњим подацима Регистра за рак, само током 2021. године је у Београду регистровано 745 нових случајева рака дојке, док је битку са болешћу изгубило 513 жена.

(Само)преглед је најбољи вид превенције, 

Међутим, оваква трагична статистика се може држати под контролом, а једини начин за то јесте редован превентивни преглед и самопреглед дојки. Охрабрује чињеница да је, када се открије на раном стадијуму болести, рак дојке излечив у 90 посто случајева.

Самопреглед подразумева посматрање дојки пред огледалом, као и преглед палпацијом, односно опипавањем дојки у стојећем и лежећем положају, као и приликом туширања. За овакав преглед потребно је свега пар минута, али су они често пресудни у раном откривању промена.

Једна од осам жена има рак дојке

Поражавајућа статистика указује на то да се у данашње време рак дојке током животног века открије код једне од осам жена, што је на нивоу светске популације чак 13 процената. Ни мушкарци нису поштеђени, али је код њих ризик од развоја рака дојке драстично нижи, и не прелази 0,12 посто.

Још мало (нимало оптимистичне) статистике прикупио је медицински портал Кенсер Терапи Едвајзор, који је сумирао вероватноћу развоја овог веома инвазивног малигног обољења зависно од година живота - испоставило се да су у највећем ризику жене између 65 и 74 година. 

Шта кажу подаци, у којој доби и у ком проценту се рак дојке јавља?

• у узрасту од 20 до 34 година у 2 посто случајева
• у узрасту од 35 до 44 година у 8,3 посто случајева 
• између 45. и 54. године у 18,5 посто случајева 
• у узрасту од 55 до 64 година у 25,4 посто случајева 
• код жена између 65. и 74. године у 26,8 посто случајева 
• код жена старости од 75 до 84 година у 13,9 посто случајева 
• код жена старијих од 85 година у 5,1 посто случајева 

Које промене су потенцијално опасне

Пре свега, важно је разумети да нису све несавршености разлог за бригу, те да су дојке, по својој природи асиметричне код већине жена. Ипак, на одређене промене треба обратити пажњу и уколико се оне открију, обавезно посетити гинеколога. Које промене на дојкама могу бити знак за узбуну?

• промене на кожи дојке, а нарочито црвенило, набораност и удубљења на ареолама
• хронично увучене ареоле и исцедак који се појављује приликом палпације или и без ње
• неуобичајени чворићи у дојкама
• изразита асиметрија дојки, промена облика или величине једне дојке
• изражене вене којих раније није било
• осећај нелагоде који се јавља у једној или обе дојке

Како се правилно изводи самопреглед дојки

Самопреглед дојки је неопходно спроводити редовно, сваког месеца у исто време, 3 до 5 дана након завршетка менструалног циклуса. Након уласка у менопаузу, прегледе је такође важно обављати редовно, на сваких месец дана, будући да вероватноћа развоја рака дојке драстично расте након навршене 45 године живота.

Преглед испред огледала

Станите испред огледала опуштених руку и добро погледајте дојке, а затим то исто урадите, али руку подигнутих изнад главе. Ставите руке на кукове, стисните према унутра и затегните мишиће груди - огледајте бочну и доњу страну дојки, па се нагните напред и посебно обратите пажњу на асиметричне промене на дојкама – испупчења и удубљења на кожи или ареолама. Након тога потражите горенаведене промене и у положају подигнутих руку - приликом промене положаја, и промене у ткиву постају лакше уочљиве.

Преглед у лежећем положају

Лезите на леђа, ставите јастук испод лопатице и истовремено подигните руку изнад главе. Другом руком опипајте дојку како бисте под прстима осетили могуће промене. Исти поступак поновите и са другом дојком.

Преглед под тушем

Приликом туширања, насапуњајте руке и затим једном, па другом руком наизменично, кружним покретима прстију опипајте све делове дојке, обраћајући посебну пажњу на присуство задебљања, чворова, и сличних промена. Која вам је рука подигнута изнад главе, ту дојку и прегледате.

Мамографија је важна, нарочито након 50. године

Мамографија је златни стандард у дијагностиковању рака дојке, а овим прегледом се могу открити промене у дојкама које се не могу напипати приликом самопрегледа. На овакве прегледе се позивају жене старости између 60 и 69 година живота, при чему се скрининг ради на сваке две године.

Организовани скрининг рака дојке се континуирано спроводи у укупно 35 општина на територији Републике Србије, а прегледи и мамографско снимање се обављају у самим здравственим установама. Додатнo се на територији 21 општине скрининзи врше мобилним мамографом.

Овог октобра, мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" нашао се и на платоу РТС-а у Таковској улици у Београду, а подаци о одзиву женске популације уливају наду да ће случајева који се открију у касној фази у будућности бити све мање. 

"Веома је важно на време урадити мамографију, нарочито за жене ове животне доби које је нису урадиле у последње две године. Са раним откривањем рака обезбеђује се хронично стање када је у питању рак дојке, а тиме се спречавају компликације и чува живот" нагласила је проф. др Верица Јовановић у интервјуу за портал Скрининг Србија.