Магазин
Највеће преваре у историји: Порез на вештице, продаја Ајфелове куле и Понзијева пирамидална шема
Они који се сећају деведесетих година у Србији, сећају се и невероватних финансијских афера, а имена Језде и Дафине и дан данас одзвањају у ушима оштећених који су веровали у лаку зараду. Међутим, овај двојац није сам осмислио пирамидалну шему, већ само реплицирао изум једног вештог Италијана, Понзија. Ова превара је тек једна од гранзиозних афера које су се догодиле у прошлости. Ко се обогатио од пореза на заштиту од вештица и како се један коцкар досетио да два пута прода Ајфелову кулу?
У српском језику постоји пословица "Док има оваца, биће и шишања", а кроз историју постоје и очигледни примери како је та пословица настала. Један од најпознатијих је свакако Понзијева пирамидална шема, али ни друга два "бисера" нису ништа мање упечатљива. Један од њих је порез на вештице, који се наплаћивао у Енглеској средином 17. века, а други - фамозна продаја Ајфелове куле. И то не једна, него две!
Порез на вештице у Енглеској
Средина 17. века је у Енглеској била веома турбулентна, а револуција која је "дрмала" земљу изнедрила је и својеврсни фанатизам народа када је реч о религији. Посебно је било популарно веровање у постојање вештица, које су наводно помагале сатани у малициозним активностима против мирног становништва.
Као што то обично бива на тржишту - потражња диктира понуду: тако је 1644. године извесни адвокат Метју Хопкинс решио да промени своје занимање и постане ловац на вештице. Заједно са своја два помоћника, Џоном Стерном и Мери Лекланд, Метју је обилазио села у Енглеској и нудио професионалну услугу разоткривања вештица, чаробњака и других незаконитих практиканата магије. Наравно, наивни и необразовани сељани су били спремни да дају и последњи динар, само да се заштите од нечистих сила.
За своју услугу Метју је добијао веома солидне новчане износе, а након годину дана фантастичног пословања, власти су донеле решење да се становништву наплаћује и посебан порез за заштиту од вештица. За 14 месеци колико је пословао, Хопкинс је "разоткрио" преко 230 вештица, чаробњака и црних магова, а вероватно би свој бизнис наставио да шири да се није разболео и умро. Након његове смрти, интересовање за вештице се муњевитом брзином опало до минимума, а вештице би се спомињале тек понекад, када би се неко присетио ове преваре века.
Продаја Ајфелове куле у Паризу
Виктор Лустиг се сматра једним од највећих превараната 20. века, а своју невероватну каријеру овај аустријац је започео тако што је варао људе на картама. За јако кратко време, Виктор се извештио толико да му карте више нису биле занимљиве, те је дошао да идеју да "обрне" неки већи посао.
Размишљајући неко време шта би за њега представљало изазов, Лустиг се досетио да би могао да прода ни мање ни више него - Ајфелову кулу. Брзо се позабавио фалсификовањем документације потпредседника департмана Министарства поште и телефграфа Француске, а када је сва документација била спремна упутио је позив највећим утилизаторима металног отпада, представивши се чиновником.
Представник једне од компанија се толико заинтересовао за откуп метала са фамозне грађевине, да је Лустигу чак дао и мито како би овај заобишао све процедуре и доделио тендер управо њему, а након што је посао склопљен, исплатио и износ за који је овај "продавао" кулу. Укупно је на Лустигов рачун уплаћено око 70 хиљада франака, што је за то време огромна количина новца. Након што је трансакција реализована, Виктор је покупио све своје ствари и отпутовао назад у Аустрију.
Међутим, афера са продајом Ајфелове куле се није овде завршила! Преварант се након пар година вратио у Париз и по истом принципу покренуо и други тендер. Одзив је био велики, а Виктор је успео да симбол Париза "прода" још једном. Наравно, другом купцу.
Понзијева пирамидална шема
Италијан Чарлс Понзи је у Бостон допутовао 1903. године са само два и по долара у џепу, а како се у својој земљи није обогатио, одлучио је да срећу окуша преко океана. У почетку је Понзи зарађивао тако што је фалсификовао чекове банака, да би касније помагао и нелегалним мигрантима да пређу границу и отпочну нови живот у Америци. Међутим, убрзо су његови апетити порасли, па је пожелео да зарађује више.
Двадесетих година 20. века Понзи је основао компанију Секјуритис Ексчејнџ Компани, а први већи капитал зарадио је уз помоћ девизних шпекулација на тржишту. За јавност, компанија се бавила трговином међународних хартија од вредности, док се иза тог "паравана" заправо налазила прва финансијска пирамида у историји. Како је она функционисала?
Бизнис модел је функционисао по веома једноставном принципу: Понзи је инвеститорима обећавао 50 посто добити у року од 45 дана или 100 посто добити након 90 дана од улагања. "Никад лакша зарада!" помислио би свако коме би Италијан презентовао шему. За јако кратко време у ову финансијску замку је успело да "упадне" преко 17 хиљада људи!
У почетку је све функционисало како је и обећавао - сваком инвеститору је Понзи исплаћивао његову добит од улагања наредних "жртава", задржавајући неки проценат за себе. Али, дебљи крај су извукли они који су у шему ушли касније. Када више није имао прилива од нових улагача, од чијег би новца исплатио оне претходне, Понзи је објавио банкрот, након чега је осуђен на 9 година затвора. Иако је у својој каријери зарадио чак 20 милиона долара, преварант је умро без иједног "цвоњка" у џепу.
