Магазин
Бити фин није исто што и бити љубазан: Зашто је битно да вежбамо љубазност
Када сте последњи пут били љубазни - уступили неком место у превозу, јавили се странцу на улици, помогли старијој комшиници да се попне уз степенице? Уколико то није било скоро, без бриге - љубазност се учи, а недвосмислено чини људе срећнијим.
Мали гест који упутимо пролазнику или комшиницу може позитивно да и њима, али и нама обоји дан. Љубазност подиже расположење и чини да се осећамо боље, а бројна истраживања сугеришу да су њене користи далеко већи за оне особе које је пружају, него за саме примаоце. Љубазност се стиче и учи реченицама као што су "Како си", " Треба ли ти помоћ", "Добар дан, комшија, шта има код вас". Особа која вежба љубазност не само што јача организам, него и постаја боља верзија себе.
"Љубазна особа покушава да заиста разуме кроз шта неко други пролази и омогућава да људи негују искрене везе са другима. Што више вежбате љубазност, лакше ћете се повезати са другима и изградити значајније односе у свим аспектима живота", каже професорка психологије Кетрин Франсен.
Која је разлика између "бити фин" и "бити љубазан"
Постоје разлике између фине особе и љубазне особе, иако многи мисле да је то једно те исто. Стручњаци истичу да се "финоћа" може користи као друштвена стратегија и да иза ње стоји потенцијална намера да се неком допаднемо:
"Сетите се када сте последњи пут похвалили нечију одећу, али нисте то заиста мислили. Да ли сте то урадили да бисте се неком допали или сте се осећали обавезним да прокоментаришете нечији нови изглед пошто су сви тако урадили", појашњава клинички психолог Мари Менли, за Си-Ен-Ен.
Са друге стране љубазност подразумева да смо великодушни без очекивања да ћемо добити нешто заузврат: "Бити љубазан је мање себично. Љубазна особа се понаша из саосећања и искрене бриге за другог. Разлика између "бити фин" и "бити љубазан" је у намери", истиче психијатар Еш Надкарни.
Љубазност смањује стрес, одржава срце јаким
Велике су корисности од тога да смо добри према другима. Не само да увећавамо шансу да се "добро добрим враћа", него ће нам и тело и мозак бити "захвални". Познато је да редовно практиковање љубазности умањује симптоме депресије, анксиозности, као и срчаних тегоба.
Када се понашамо љубазно, ослобађа се окситоцин - популарно познат као "хормон љубави", који је користан је у склапању и неговању веза са другим људима. Ако смо се осећали мање стресније када помажемо другима, све је то захваљујући његовим смирујућим ефектима - он снижава кортизол, хормон стреса: "Окситоцин смањује активност у амигдали, региону који је укључен у страх и анксиозност. Такође, сузбија осећај страха и има снажан утицај на социоемоционалне функције мозга", истиче Надкарни.
Такође, окситоцин помаже у одржавању срца јаким и здравим и хормон ослобађа азот оксид, који шири крвне судове и, заузврат смањује крвни притисак.
"Љубазност повећава производњу серотонина, неуротрансмитера који утиче на расположење, укључујући срећу. Такође се ослобађа допамин, "хемикалија" у мозгу задужену за награду и задовољство. То је разлог зашто је неки чин љубазности толико добар да желите да учините одмах други", наглашава професорка психологије Кетрин Франсен.
Светски дан љубазности се обележава 13. новембра
Пре четврт века, у Токију је одржана прва Конференција о љубазности, на којој је донесена декларација која промовише универзалне вредности – поштовање личних слобода, идеје посебности и прихватања различитости. Светски дан љубазности се обележава широм света a циљ је да се скрене пажња да љубазност треба да буде ствар свакодневице.
