Магазин
Биолошке промене у мозгу могу да нам помогну да преболимо раскид, тврде научници
Раскиди увек представљају болан изазов, али срећом, постоји могућност да је људски мозак развио механизам који нам помаже да преболимо бившу љубав, открили су научници. Ово истраживање потврђује чувену фразу "Време лечи све", јер што више времена прође од последњег сусрета са бившим партнером, рецептори за "хормоне среће" у нашем мозгу почињу да функционишу на другачији начин.
Кроз посматрање глодара, који формирају моногамне везе као и људи, научници су утврдили да осећај задовољства (који долази од хормона допамина) када смо заљубљени представља велики фактор када покушавамо да преболимо раскид.
Откривено је да би глодари у експерименту доживели налет хормона среће, то јест допамина у мозгу када траже и када се поново састају са својим партнером. Међутим, након што су били раздвојени на дужи период, више нису доживљавали такав пораст у лучењу допамина.
"Ове резултате посматрамо као 'пребољевање раскида' јер ови глодари заправо могу да формирају нову везу након ове промене у динамици допамина, а то је нешто што не могу да ураде док је првобитна веза још увек нетакнута," рекла је др Зои Доналдсон, бихејвиорални неуронаучник и аутор рада, преноси "Гардијан".
Тим је извео низ експеримената у којима су глодари морали да притискају одређене полуге да би приступили или свом партнеру или непознатом глодару, који су се налазили са друге стране провидних врата. Открили су да је дошло до интензивнијег ослобађања хормона допамина у мозгу када притискају полуге и отварају врата за спајање са партнером, него када би срели непознатог глодара. Такође су се више дружили и "играли" са својим партнером када би се састали, а и овом приликом је био повећан пораст допамина.
"Мислимо да је разлика везана за то што знају да ће се поново спојити и ово ишчекивање одражава да је више исплативо поново се удружити са бившим партнером, него да се састану са глодаром којег уопште не познају," објашњава Доналдсон.
Међутим, ове разлике у нивоима допамина више нису биле присутне након што су раздвојили парове глодара на четири недеље, што за њихов живот представља значајан период. Након овог времена, у истом експерименту су се смањиле и разлике у понашању при поновном сусрету.
Истраживачи кажу да налази указују на умањен значај везе између парова глодара, а не на то да су заборавили један на другог и додају да би студија могла имати бројне импликације ако истраживања покажу да се исти налази односе и на људе.
"Прво, ако је тај допамински сигнал заиста кључан за помоћ у "цементирању" и одржавању људских веза, то значи да учествовање у активностима које помажу да тај сигнал буде јак има важне утицаје на задовољство у љубавној вези."
Доналдсон додаје да би ово откриће могло бити релевантно и за људе који су имали потешкоћа да наставе са животом након тешког раскида.
"Могуће је да се за ове људе њихов допамински сигнал (који је активирао бивши партнер) не прилагођава након губитка, што у суштини успорава њихово прихватање губитка", рекла је Доналдсон. "Виши циљ мог истраживања је да идентификујем начине да се помогне онима са продуженим поремећајем туге, кроз идентификацију биолошких промена које им помажу да преболе губитак и поново се укључе у живот."
