Где би у Сунчевом систему могао постојати ванземаљски живот

Сматра се да су већина живота на Млечном путу једноћелијски микробни облици живота, попут бактерија на Земљи, али можда неки светови подржавају сложеније облике живота, као што су биљке и животиње. Овом занимљивом облашћу се бави астробиологија, једна од интердисциплинарнијих грана науке, која комбинује биологију, хемију, планетарну науку и астрономију, пише Сајанс фокус.

Недавни напредак у три главне области подстакао је оптимизам астробиолога који истичу да су на ивици откривања првих знакова ванземаљског живота: екстремофила, егзопланета и роботског истраживања.

Зашто су астробиолози тако оптимистични у проналажењу живота ван Земље

Екстремофили

Што више учимо о микроорганизмима на Земљи, више смо изненађени невероватном прилагодљивошћу живота. Најиздржљивији облици живота познати су као екстремофили и откривено је да преживљавају у неким веома негостољубивим срединама, наглашавају научници.

Пронађени су у врућим хидротермалним отворима, испод ледено-хладних глечера, у киселим базенима вулканске воде, дубоко испод Земљине коре, па чак и у зонама високог зрачења. Екстремофили указују астробиолозима о спољним границама живота и о томе каква ванземаљска окружења би могла да буду насељива.

Егзопланете

Пре 1992. године, једине планете за које смо знали да постоје у целој галаксији биле су оне у нашем Сунчевом систему. Од тада, телескопи су открили скоро 5400 светова који круже око других звезда - екстрасоларних планета или егзопланета. За астробиологију, најузбудљивије егзопланете су оне мале, стеновите, сличне Земљи. Ово су потенцијално насељиви светови и нудили би најбоље шансе за ванземаљски живот. Научници се надају да би у будућности свемирски телескопи могли да открију знаке живота - назване биосигнатуре - у њиховој атмосфери, као што је присуство гаса кисеоника који се ослобађа фотосинтезом.

Истраживање Сунчевог система захваљујући роботима

Током последњих деценија, напредак у роботици и софистицираност научних инструмената учинили су свемирске сонде све способнијима за захтевна истраживања. Сваки пут када "посетимо" неки други свет сазнајемо огромну количину података о његовом окружењу, активним процесима и историји - и увек изазивамо читав низ нових питања на која треба одговорити, пичају астробиолози.

Да ли би ванземаљци могу да "опстану" на другим елементима из периодног система

За живот на Земљи неопходна је вода, сам живот је органски, односно саграђен од сложених молекула заснованих на атомима угљеника. За астробиологе има смисла да траже живот за који знају да је могућ. Ипак, поставља се питање да ли је ванземаљски живот заснован на потпуно другачијој врсти хемије? На пример, у поређењу са угљеником, силицијум није ни приближно тако добар у формирању стабилних хемијских веза и великих, сложених молекула. Али ванземаљски живот би могао да буде утемељен на растварачима који нису течна вода, а то би можда могао да буде амонијак.

Венера, Марс или Титан - где би могли да постоје ванземаљци 

Венера

Површина Венере је паклени пејзаж. На њој је топлији него у пећници због ефекта стаклене баште густе атмосфере угљен-диоксида.

Али рана Венера је можда више личила на Земљу и постоји шанса да је било који Венерин микробни живот могао да преживи мигрирајући високо у атмосферу.

Марс

Док је модерна површина Марса замрзнута пустиња, коју су ударили ултраљубичасти зраци Сунца, сматра се да је пре око 3,8 милијарди година била много топлија и влажнија. Постоје докази о древним језерима, речним долинама и можда чак и великом океану који покрива северну хемисферу.

Сматра се да су органски молекули, градивни блокови живота, такође били присутни на површини Марса, па је можда Црвена планета развила сопствени живот. Сви микроби су вероватно одавно нестали на површини, али могу да преживе дубље под земљом.

Титан

Титан кружи око Сатурна. Око северног пола Титана откривена су велика језера, али су испуњена течним етаном и метаном, а не водом. Још увек је отворено питање да ли би живот могао да буде заснован на етану, а не на води.

Астробиологија је углавном фокусирана на тражење знакова издржљивог једноћелијског живота у Сунчевом систему или откривање атмосферских биосигнатура на егзопланетама.

Европа

Европа кружи око Јупитера. Иако је површина тврдо замрзнути лед, испод ње је дубок океан течне воде. Кључно питање за истраживање Европе је колико је дебела њена ледена "шкољка"? И, да ли би било могуће да се испод ње нађе нека врста подводне сонде за тражење морског живота?

Енкелад

Има хладну, ледену површину и океан течне воде испод. Иако се сматра да је овај ванземаљски океан прилично алкални, и даље би могао бити настањен за живот.

Да ли у галаксији постоји сложенији живот

Галаксија је веома стара, а интелигентни живот је могао еволуирати на другом насељивом свету много милиона година пре нас, и потенцијално се проширити по целој галаксији. Упркос више од 60 година спорадичних програма који су слушали вештачке радио преносе или тражили знаке технолошких структура, још увек нису пронађени интересантни докази интелигентног живота.