Магазин

Археолози пронашли кармин стар 4.000 година: "Козметика је важна компонента изражавања елите"

Да су жене одувек тежиле улепшавању сведочи и последње откриће археолога. Они су у Ирану пронашли камену посудицу која подсећа на тубу у којој се пре око 4.000 година могао држати кармин.
Археолози пронашли кармин стар 4.000 година: "Козметика је важна компонента изражавања елите"© Youtube / The Real MLordandGod

Коришћење козметике има веома дугу историју. Тако се, примера ради, кохл ајлајнер користи већ хиљадама година, док су сенке и пудери пронађени још у археолошким налазиштима древног Египта, Блиског Истока и удаљенијих делова Азије. Међутим, о карминима се зна доста мање. Баш из тог разлога ово откриће научника на традицију улепшавања баца потпуно другачије светло.

"Мало пажње посвећено овој древној индустрији из бронзаног доба, верујем, последица је чињенице да се она сматрала секундарном женском материјом", рекао је археолог Масимо Видал са Универзитета у Падови у Италији за Смитсонијан Магазин.

Шта крије (потенцијално) најстарији кармин у историји

Мала камена посуда цилиндричног облика, која веома подсећа на кармин, а коју су археолози открили у Ирану, са собом носи одговор на вечно питање: када су жене почеле да се шминкају? Судећи по остацима пигмента који су у њој нашао - ова традиција датира још из периода пре око 4.000 година.

Претпоставка археолога била је да би "тамно црвена козметика" која се налазила унутар посудице могла представљати остаке пигмента. Анализом састава утврђено је да је доминантни састојак хематит, док у траговима има и кварца, браунита, манганита и галенита, преноси Сајенс Алерт.

Будући да се у изради данашњих кармина користе приближно исти састојци, научницима су смело закључили да је у питању можда и најранији пример употребе боје за усне. "Ово сугерише да се козметика користила као важна компонента испољавања доминантне улоге елите", навели су археолози за магазин Видал.

Због чега је кармин тек сада привукао пажњу археолога

Посудица са кармином откривена још 2001. године и све до данас се налазила у Археолошком музеју Јирофта у Ирану. Пуне 23 године на њу нико није обраћао пажњу, сматрајући да је само још једна у низу древних артефаката који су пронађени у долини реке Халил.

Међутим, археолог Насир Ескандари и његов тим уочили су нешто што ниједан истраживач није: посудица је веома необичног облика и величине. Зато су одлучили да је детаљно анализирају и утврде крије ли она неку тајну. Судећи по резултату, нису погрешили у процени.

image