Марс ствара огромне вртлоге на Земљи, открили научници

Подаци о променама седимената у дубокоморским локацијама су показали да планета Марс утиче на океанске струје милионима година.

Након проучавања седимената на стотинама дубокоморских локација у последњих пола века, научници су открили да су дубокоморске струје ослабиле и ојачале током 2.4 милиона година климатских циклуса, преноси Си-Ен-Ен. Ово откриће је било изненаујуће, а утврђено је да једино објашњење може да буде планета Марс. "Ови циклуси су повезани са циклусима у интеракцијама Марса и Земље која кружи око Сунца," рекла је Адриана Дуткијевич, коаутор студије и седиментолог на Универзитету у Сиднеју.

Ово је прва студија у којој су успостављене ове везе. Аутори описују пронађене струје, или вртлоге, као "џиновске вртлоге" који могу да досегну дно дубоког океана, еродирајући морско дно и изазивајући велике акумулације седимената, попут снежних наноса. Успели су да их мапирају помоћу "пукотина" у језгрима седимента које су анализирали. 

С обзиром да сателитски подаци који могу видљиво мапирати промене у циркулацији океана доступни тек неколико деценија, анализирање језгра седимента помажу да се изгради слика прошлости која сеже милионима година уназад.

Како Марс утиче на Земљу

Две планете утичу једна на другу кроз феномен који се зове "резонанца": Када два тела у орбити примењују гравитациони притисак и повлаче једно друго. Овај феномен понекад се описује као нека врста хармонизације између удаљених планета. Ова интеракција мења облик њихових орбита, утичући на то колико су близу кружног облика орбите и њихову удаљеност од Сунца.

За Земљу се ова интеракција са Марсом преводи у периоде повећане сунчеве енергије, што значи топлија клима, а ови топлији циклуси у корелацији су са снажнијим океанским струјама, наводи се у извештају.

Док ови циклуси од 2.4 милиона година утичу на загревање и океанске струје на Земљи, они су природни климатски циклуси и нису повезани са брзим, глобалним загревањем света под утицајем људи који сагоревају фосилна горива, објаснио је Дитмар Милер, професор геофизике на Универзитету у Сиднеју и коаутор студије.

Вртлози и Земља

Аутори сугеришу да је могуће да би пронађени вртлози чак могли да помогну у ублажавању неких од утицаја потенцијалног колапса Атлантског меридионалног превртања циркулације (АМОЦ), кључне циркулације океана која функционише као огромна покретна трака која преноси топлу воду из тропских крајева у далеки северни Атлантик.

Научници све више упозоравају на здравље овог критичног система струја. Постоје страхови да можда чак показује ране знаке да је на путу да се уруши, јер глобално загревање загрева океане и топи лед, нарушавајући деликатну равнотежу топлоте и соли која одређује снагу АМОЦ-а.

Колапс би имао катастрофалне климатске последице, укључујући температуре које на неким местима брзо падају, а на другим расту.

"Наш рад не говори ништа о томе шта се може или не мора догодити АМОЦ-у", рекао је Милер, "Поента је, пре, да чак иако се АМОЦ угаси, још увек постоје други процеси за мешање океана, иако би њихови ефекти били сасвим другачији", нагласио је.

Постоји бојазан да би гашење АМОЦ-а значило да се површинске воде богате кисеоником више неће мешати са дубљим водама, што би довело до устајалог океана који је у великој мери лишен живота. "Наши резултати сугеришу да интензивнији дубокоокеански вртлози у топлијем свету могу спречити такву стагнацију океана", рекао је Милер.

Остаје нејасно како ће се различити процеси који утичу на дубоке океанске струје и морски живот одвијати у будућности, рекли су аутори студије у саопштењу, али се надају да ће ова нова студија помоћи у изградњи бољег модела будућих климатских резултата.