Теорија 9 минута: Изградња здравог односа са дететом не мора бити компликована, тврди психолог

У данашњем свету, где су оба родитеља већи део дана одсутна због пословних обавеза, одгајање деце може бити прави изазов. Понајвише јер се код мама и тата често јавља осећај гриже савести јер својим малишанима нису у могућности да посвете више времена и пруже више пажње.

Будући да је овај проблем глобалне природе и да се са њим сусрећу и млади парови, и они који су децу добили у познијим годинама, у његово истраживање укључили су се и психолози и неуролози са различитих крајева света.

Један од њих, Јак Панксеп, је, како би помогао родитељима, поставио и сопствену теорију, такозвану теорију 9 минута. На порталу Перентинг Ферли овај стручњак описао је како распоредити време са малишанима тако да им не мањка пажње, а да ви, као родитељи, не осећате грижу савести.

Шта је теорија 9 минута

Теорија овог неуролога и психолога почива на правилу да родитељи не морају нужно да буду присутни у свакодневици своје деце свих 24 часа дневно, већ да се фокусирају на три конкретне интеракције са децом свакога дана, од којих свака траје по три минута. Без обзира на то што је то јако мало заједничког времена, дете ће добити довољну количину позитивних емоција.

Три пута по 3 минута

Три најважнија тренутка током дана су, за децу која одрастају, моменат када се она буде, тренутак када се враћају из вртића или школе (или буде из дужег поподневног сна), као и време тик пред спавање. У свакој од ових фаза дана родитељи би требало да проводе по најмање 3 минута са својим малишанима како би створили код њих здрав емоционални однос према окружењу, као и међусобно разумевање и поверење.

Првих 3 минута

Започните дан јутарњим поздравом, мазите се са својом децом, грлите се, певушите им или им прочитајте пасус омиљене књиге. Тек након ових 3 минута повезивања на ред може доћи уобичајена јутарња рутина - умивање, прање зуба, спремање за вртић или школу и доручак. Оваква пракса ће малишанима јако значити, нарочито у периоду када се тек привикавају на нове обавезе, попут вртића или школе.

Других 3 минута

Након дуже раздвојености наступају других 3 минута који су детету јако важни. Како наводи психолог, поновни сусрет би требало да буде обележен радошћу, топлим поздравима и краћом заједничком активношћу у којој малишани не би требало да осећају било какав притисак. Дакле, не треба их одмах терати да раде домаћи или сређују своју собу. Дајте им времена да се опусте и искористите то за зближавање.

Последњих 3 минута

Последњих 3 минута током дана са малишанима би такође требало провести време у грљењу и мажењу. Ову активност већина родитеља практикује, али оно што ретко ко ради јесте дискутовање о томе како је прошао дан. Деци је јако важно да са родитељима поделе своје искуство, па некада уместо бајке за лаку ноћ саслушајте како су она провела дан.