Олга Хохлова: Балерина која је покорила срце великог Пабла Пикаса

Талентована, врло марљива и жељна успеха, балерина Олга Хохлова је свој пут ка успеху на балетској сцени крчила дуго, играјући у балетским трупама не само у Русији, већ и Европи. Сплетом околности Олга је 1917. године пропустила турнеју са својом трупом по земљама Јужне Америке и са главним продуцентом Сергејем Дјагиљевим остала у Француској и управо тада упознала љубав свог живота, Пабла Пикаса.

Судбински сусрет Олге Хохлове и Пабла Пикаса

Током припреме за премијеру балета "Парада" у коме је Олга имала улогу, продуцент Сергеј Дјагиљев ангажовао је бројна позната имена из света уметности, међу којима је био и Пабло Пикасо. За време пробе, сликар је на сцени угледао Олгу и одмах се у њу заљубио, али се руска балерина у први мах није дала освојити. Ипак, Пикасо је био упоран и његов труд је уродио плодом - Олга је пристала да се са њим забавља, а недуго затим уследила је и просидба. Црквено венчање одиграло се, на настојање Олге, у храму Александра Невског, по свим православним обичајима.

"Период Олге" у стваралаштву Пикаса

Након склапања брака, пар се уселио у раскошни замак у Паризу, који је Олга опремила по свом укусу. У њему је сликар наставио да ствара уметност на платну, у свом атељеу на другом спрату. Свој препознатљиви стил, кубизам, Пикасо полако замењује за неокласицизам, по жељи његове супруге да своје лице (ипак) препознаје на сликама. Многи савремени познаваоци уметности овај период стваралаштва Пикаса називају "Период Олге", премда је уметник, понет лептирићима у стомаку, највише пажње посвећивао управо портретима своје вољене супруге.

Рођење сина је обележило нову епоху у животу Олге и Пабла

Након неколико година складног брака, у породици Олге и Пабла родио се наследник, Пол. Олга се у улози мајке сјајно снашла и целу себе посветила детету, док је Пабло, инспирисан приновом, ту прилику искористио да отвори ново поглавље у свом стваралаштву - монументализам. У том периоду се на његовим платнима јављају нежни обриси мајке и детета, а тела жена на сликама постају крупнија. Паралелно, Пикасо поново започиње сарадњу са балетским продуцентом Дјагиљевим, овога пута без Олгиног учешћа. Иако то никада није показала, чињеница да је оставила своју каријеру (ради брака и родитељства) Олгу је јако болело.

У Олгином животу нижу се трагедија за трагедијом

Нажалост, у Олгиној породици почињу да се дешавају трагедије: прво без трага нестаје њен отац, за кога је мајка била јако везана. Потом, у светлу ових догађаја, убрзо умире и њена мајка и Олга, потпуно сломљеног срца, прекида комуникацију са свим члановима своје породице. Уместо подршке, од Пабла, који се већ тада заситио брачног живота, она добија само равнодушност. Стање у породици се, наравно, пресликало и на платно - Пикасо је своју супругу почео да представља на сликама у стилу надреализма, као чудовиште изломљених удова и агресивног лица. Олгу оваква издаја потпуно слама и она се повлачи у себе.

Потпуни крах љубави због љубавнице Пикаса

Међутим, ово није био највећи изазов пред којим се нашла нежна руска балерина. Већ 1927. године Пабло Пикасо упознаје Марију-Терезију Валтер, са којом убрзо упловљава у љубавну аферу и која постаје његова муза. Олга, трудећи се да сачува породично гнездо, на ову превару затвара очи и остаје у браку још наредних 6 година. Тачку на њихов однос ставља ћерка коју је он добио са Маријом-Терезијом. Након тога Рускиња одлази из дворца у коме је живела са уметником и сели се на југ Француске, где је провела остатак живота практично сама. Њени савременици су тврдили да је до последњег даха маштала о поновном сусрету са Паблом и да му је готово свакодневно писала писма.

У Паблу је заувек остао траг руске културе

Без обзира на тежак и болан растанак Олге и Пабла, људи из његовог окружења су говорили да је у њему заувек остало "нешто руско": јео је малине и обавезно пио млеко након тога, трипут је куцао у дрво против урока и увек поштовао правило да се мора "сести на пут". А Олга? Она је заувек остала жена којој је уметник посветио највише слика и која је у њему пробудила жељу да осим кубизма опроба себе и у другим уметничким правцима.