Ко је била прелепа Рускиња која је освојила срце Јосипа Броза Тита

Јосип Броз Тито рођен је давне 1892. године у селу Кумровeц на територији тадашње Аустроугарске, а 1913. године добија позив за служење војске. Убрзо почиње и Први светски рат, у коме на јесен 1915. године Тито бива рањен на источном фронту. Тако рањеног, Тита је запленила руска царска војска, која га је послала на Урал. Ипак, Броз је успео да побегне и сакрије се у селу Михајловка, недалеко од Омска.

Пелагеја и Тито се два пута венчавали

Пелагеја је рођена 1904. године у обичној сељачкој породици, а када се упознала са Титом имала је свега 14 година. Током бега од Руса, Тито се сакривао на различитим местима, све док није упознао породицу Белоусов, која му је помогла и пружила сигурност и кров над главом. Баш у време када се Тито скривао у њиховом дому је и планула љубав између двоје младих, а убрзо су Пелагеја и Тито стали на "луди камен", и то чак два пута.

Први пут су се младенци венчали 1919. године у једној од омских цркава, али са доласком бољшевика на власт, њихов брак постао је неважећи. Сигурни у своју љубав, Полка, како јој је волео тепати, и Тито су само годину дана касније поновили чин венчања, овога пута и у општини, у складу са свим новим законима који су у међувремену ступили на снагу. Како је наведено у књизи венчаних, младенци су носили презиме Брозовић.

Неколико месеци након цермоније склапања брака Брозовићи су наставили да живе у Омску, у ком је Тито радио и као машинбравар у једној од локалних фабрика, али су крајем године ипак одлучили да се преселе у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

У браку са Титом, Пелагеја је родила петоро деце, али је нажалост преживео само последњи син, Жарко, рођен 1924. године.

"Била су то тешка времена за младу породицу; Брозова мајка Марија умрла је од шпанског грипа, отац Фрањо се разболео, а од петоро деце које је Полка родила, преживео је само Титов син Жарко", рекао је Миро Симчић, аутор књиге "Тито без маске".

Пелагеја - домаћица, синдикалка и чланица КПЈ

По доласку у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, Пелагеја је испрва била домаћица, да би се касније запослила као продавачица у једној продавници намештаја, док је Тито радио у локалној млинари. Млади брачни пар је у то време био у незавидној финансијској ситуацији.

Заједничком одлуком, они се учлањују у Комунистичку партију Југославије, да би већ 1927. године лепа Пелагеја постала чланица женске секције Централног комитета КПЈ. Амбициозна и смела, Рускиња је помагала револуционарима у затвору, организовала њихова бекства, радила и у илегалној штампарији и ширила партијску литературу у време када је пропаганда у земљи била увелико забрањена, због чега је и неколико пута хапшена.

Хапшен је и Тито, али га то није зауставило. Убрзо он постаје професионални револуционар, и почиње да "живи и дише" политички рад, због чега га коначно хапсе 1928. године и осуђују на шест година строгог затвора. Тада се Пелагеја са сином Жарком враћа у Совјетски Савез и формално подноси захтев за развод, за који Тито сазнаје тек касније, пошто је у затвору.

Брак са Титом Пелагеју је пуно коштао

Након што је одслужио затворску казну и 1935. године изашао из затвора, Јосип Броз је отпутовао у СССР код своје још увек законите супруге и њиховог сина, али су га дочекале не тако лепе вести: млади Жарко је упловио у хулиганске воде и завршио у поправном дому, а Пелагеја поднела захтев за развод. Срећом, Тито је и даље имао "дебеле" везе у Совјетском Савезу, захваљујући којима је Жарка вратио мајци. Године 1936. они се и званично разводе, а исте године Тито се жени Луцијом Бауер.

Неколико година касније, Пелагеју изненада хапсе за време Велике чистке, а у оптижници стоји да је "саботирала увођење социјализма у СССР". Иако никада није прецизно речено, јасно је да је управо њен брак са Титом био повод за хапшење, принудни рад на који су је слали, као и две десетогодишње интернације у логор у Сибиру.

Након што је коначно пуштена на слободу, Пелагеји је било забрањено да живи у Москви, већ је протерана у оближњи градић. Све време на слободи она је веровала да је син Жарко изгубио живот борећи се на страни Црвене армије, да би 1966. године сазнала да се он вратио у Југославију. Само годину дана касније, она је преминула.