Научници открили: "Неуронски компас" нас спречава да се изгубимо у простору

Устанемо ујутро, обучемо се, кренумо на посао, школу. Знамо где идемо, зашто смо кренули, радимо ствари "без по' мозга". Можда тако мислимо, али најзначајнији део нервног система итекако ради.

Да би тело било правилно оријентисано, мозaк изводи импресивне прорачунске потезе који прате тело кроз менталну мапу нашег окружења. До сада, много истраживања су се фокусирала на "мапирање", а мало њих је успело да утврди како неуролошка веза прати сам правац.

"Знамо да животиње као што су птице, пацови и слепи мишеви имају неуронски систем који их одржавају на путу, али знамо изненађујуће мало о томе како људски мозак управља свим овим", каже неуронаучник Бењамин Грифитс.

Како је текло истраживање

У два одвојена експеримента, научник и његове колеге су усмеравала 52 здрава добровољца да оријентишу главу и очи на различите начине, док су пратили мождане сигнале преко специјалних капица. Даљи тестови су спроведени на 10 добровољаца а коришћене су и електроде. Ово је стручњацима дало још ближи поглед на делове мозга који су се осветљавали када су се глава и очи померале.

Узимајући у обзир утицаје на нервно активирање покрета мишића и сензорног уноса, истраживачи су идентификовали регионе у деловима задужених за меморију, повезивање долазних информација и препознавање места како значајно доприносе "неуронском компасу".

Сигнали у овим регионима су "послати" непосредно пре покрета главе, што сугерише да они играју кључну улогу и да су битни у смислу да не изгубимо појам о томе где се налазимо у окружењу.

"Изоловање ових сигнала омогућава да се заиста фокусирамо на то како мозак обрађује навигационе информације и како ови сигнали функционишу заједно са другим знацима као што су визуелни оријентири", каже Грифитс.

Са бољим разумевањем како мозак управља телима, могли бисмо да спречимо разна здравствена стања, болести. Такође, нова открића су интересантна у контексту растуће зависности од коришћења технологије за оријентацију, пише Сајенс Алерт.