Привилегије лепих људи: Да ли је живот лакши физички привлачним особама
Када описују Клеопатру, осим моћи и утицаја, један детаљ се апсолутно никада не изоставља - њена лепота. Иако не постоје конкретни докази да је била невероватна лепотица, овај наратив је опстао вековима. Да ли је, поред краљевске титуле и огромног богатства, заиста имала и лепоту? Или је ова идеја настала зато што се подразумева да је жена у њеној позицији сигурно била привлачна?
Хештег #prettypriviledge има преко 250 милиона прегледа на ТикТоку, што доказује да је друштво свесно овог концепта. Многи корисници на овој платформи деле искуства, како им се живот побољшао након што су променили свој физички изглед (смршали, пронашли бољи стил, оперисали се...). Описују животне повластице које су почели да добијају, само зато што сада изгледају ''прихватљивије''. Неколицина истраживања су показала да физички атрактивни људи лакше проналазе послове или добијају повишице.
Лакше је поверовати да је лепо лице исто што и добра личност, барем на први поглед ('ефекат ореола'). Због овога су вештице у цртаним филмовима најчешће супротност стандарда лепоте (ружно = зло).
Добар пример овог феномена је Ешли Грејам, амерички плус сајз (plus size) модел. Она је једна од многих познатих личности које су изградиле лични бренд преко ''боди потизитивити'' покрета (body positivity – прихватање свог тела онаквим какво јесте). Ешли је често хваљена за увођење револуције у модну индустрију, јер је пунија манекенка. Међутим, иако нема типичан изглед мршавог модела, чак и њене ''несавршености'' могу лако да се прихвате. Иако је пунија, њено тело има пропорције пешчаног сата (што је изузетно пожељно, према данашњим стандардима). Такође, сигурно помаже њено конвенционално лепо и пропорционално лице.
Поред каријере, лепи људи имају више среће у пријатељству и љубави. Атрактиван физички изглед је први, или чак једини услов који мора да се испуни за успех на апликацијама за онлајн дејтинг.
Иако су се идеали лепоте мењале кроз векове, увек је постојао стандард, а онај ко њему не припада може да трпи веће неправде и изазове. Наравно, не могу сви људи света да се категоризују на овај начин, али овај феномен је и те како присутан у нашој свакодневници. Осим тога што може бити препрека људима који не достижу стандард физичке лепоте, може бити штетан и естетски привлачним људима. Рећи некоме да има ''прити привлеџ'' је двосмислен комплимент, индиректно говорећи да је једини разлог њиховог успеха њихово физички изглед, а не искрен труд.
Пошто је штетно за обе стране, да ли је могуће у поптуности истребити овакав поглед на људе?
На жалост, није. Овај феномен је део наше подсвести, много пре савремених реклама козметичке и модне индустрије. Поред људске наклоности ка симетрији у лицу, природно је да видимо лепоту у ономе што изгледа здраво – тело које има мање процената масти, чиста кожа, зуби, јака коса...
Међутим, можда смисао ипак лежи у изјави чувеног Лава Толстоја: "Невероватно је колико је потпуна обмана да је лепота доброта".
