Свет

Прљаве игре Велике Британије: Блер желео да разбије ОПЕК

Влада Тонија Блера наводно је разматрала "разбијање" ОПЕК како би спустила цене нафте, а поигравала се и са идејом фиксних дугорочних уговора са Русијом, показала су документа Даунинг стрита са којих је скинута ознака поверљивости
Прљаве игре Велике Британије: Блер желео да разбије ОПЕКwww.globallookpress.com © Xinhua/ZUMAPRESS.com

Лабуристичка влада Тонија Блера разматрала је идеју "разбијања" нафтног картела ОПЕК како би спустила цене нафте, показују документа британске владе са којих је скинута ознака тајности.

Крајем 2002. Џереми Хејвуд, тада главни Блеров приватни секретар, размишљао је да искористи "промену режима" у Ираку као "политичку опцију" али и да охрабри Венецуелу и Ниегерију да напусте групу земаља извозница нафте као начин да се обори цена нафте коју је одредио ОПЕК.

У то време, влада нових лабуриста била је забринута због раста цена нафте док је светска економија била на ивици рецесије након терористичких напада у САД 11. септембра, пише "Фајненшл тајмс".

Велика Британија је такође била забринута због могућности да настане хаос на тржишту нафте после америчке инвазије на Ирак, коју је до новембра у принципу подржавала.

ОПЕК, који представља око трећину светске производње нафте, има за циљ да регулише глобалне цене нафте одређивањем количине коју њихове чланице "пуштају у свет". Група је обећала да ће одржати добро снабдевање тржишта нафте након 11. септембра 2001. Али како је глобална економија успоравала, ОПЕК је потврдио смањење производње нафте за 6,5 одсто у децембру.

ОПЕК је 2002. имао 10 чланица са правом гласа. Русија није чланица иако је учествовала у добровољном снижавању цена нафте као део лабавије групе ОПЕК+ од 2016. године.

У неформалном владином меморандуму под насловом "Можемо ли или треба да разбијемо ОПЕК?" од новембра 2002, Мајкл Артур, тадашњи генерални директор за Европу и економске послове у Форин офису, писао је Хејвуду да би Уједињено Краљевство могло да "покуша да поткопа кохезију ОПЕК на више начина".

Документ је део транше декласификованих досијеа кабинета које је ове недеље објавио Национални архив у Кјуу у Лондону.

У меморандуму, званичници Форин офиса су се осврнули на "јединствену прилику" у виду промене режима у Ираку да се подстакне већа производња нафте у земљи у периоду од "пет до осам година".

У документу се такође предлаже подстицање Венецуеле или Нигерије да напусте ОПЕК, као и стварање поделе унутар групе сугеришући Саудијској Арабији да се заложи за повећање своје производне квоте, што би могло довести до тога да друге чланице добију мањи тржишни удео.

Земља која напусти картел била би слободна да прода више од своје договорене квоте. Ово би могло да повећа понуду на глобалном тржишту, приморавајући ОПЕК да смањи своју производњу како би задржао жељену цену.

Хејвуд је написао Артуру да "деликатан баланс између стабилних, одрживих цена и смањења доминације ОПЕК изгледа да је у нашем ширем интересу", додајући да је Блер прочитао брифинг "са интересовањем".

У напомени о брифингу Министарства финансија о одлуци ОПЕК да задржи цену нафте, датираној од септембра, Хејвуд је написао "веома веома лоше за светску економију", указујући на љутњу високих званичника због читаве ситуације. "Заиста морамо да убрзамо рад на смањењу ослањања на ОПЕК успостављањем дугорочних уговора са фиксном ценом са Русијом."

Званичници су такође закључили да би прениска цена нафте, на дуге стазе, штетила британским интересима јер би ризиковала економске и политичке поремећаје у нестабилним регионима као што су Русија и Блиски исток.

У октобру 2022. године, Бела кућа је оптужила ОПЕК да је стао на страну Русије након што је ОПЕК+ одлучио да смањи производњу упркос глобалној забринутости због високих цена енергената које су последице санкција Запада Москви због руске специјалне војне операције у Украјини.

image