Руска бања - хармонија душе и тела, али и место весеља

У време када су Словени ценили бању као симбол телесног и духовног прочишћења, клањали се божанствима, а близину ватре и воде доживљавали као светињу и велику привилегију, настале су и прве бање, чистилишта душе и тела. Прво помињање руске бање у историјским списима везује се за период 10. века, иако поједини историчари тврде да је у Русији прва бања настала много раније, између 5. и 6. века.

Руска бања припада типу влажних бања чија температура достиже и до 70 степени Целзијуса, а пара се добија поливањем врелог камења водом. Бања се састоји из три одвојене просторије: "предбањика" (просторије у коју се улази са улице и која служи да хладан ваздух не уђе у парни део бање), "мојећној" (просторије која служи за квашење) и "парној" која представља главну простојију бање у којој се налази врела пара. Основни атрибути "парној" су камена пећ у којој се традиционално ложи бреза, полице које су рапсоређене по ободу бање на којима се седи или лежи и нашироко познате метле од брезиних грана

Од "бањске суботе" до "бањског промискуитета" танка је линија

Кроз историју се у свакој кући у Русији обавезно налазила и бања: она се ложила једном недељно, најчешће суботом, а ова традиција није се везивала (како бисмо то данас помислили) за крај недеље и време када се човек опусти и растерети, већ за чињеницу да се у недељу изјутра обавезно ишло у цркву, а на богослужење се не сме ићи прљав, већ искључиво чистог ума и тела.

Негде у 15. веку у Русији су почеле да се појављују и народне бање, које су се обично градиле на самом крају насељеног места: оне су биле доступне свим грађанима без изузетака, а оно што је било специфично јесте да у њима није било засебних делова за мушкарце и за жене, већ су се у једној бањи сви заједно "напаривали" . Оваква слобода изродила је у то време нову појаву - "бањски промискуитет". Скоро свака руска бања имала је "трљачице" - жене слободнијег понашања које су гостима поред трљања леђа пружале и сексуалне услуге. Ова појава била је шокантна пре свега за странце, а на пут овом слободном понашању покушала је да стане и Руска Православна Црква, али и власт: Катарина Велика, која када је сазнала шта се у бањама догађа, сместа издала наредбу да "бањски промискуитет" одмах обустави a бање поделила на мушке и женске. Ипак, мало шта је могло руски народ да спречи да ужива у својој слободи, а ова (и свака следећа наредба) поштовала се тек понегде, у неком великом селу или граду.

Метле од брезових гранчица - симбол руске бање

Парне бање постоје у различитим културама, али метле од брезових гранчица користе се само у руској бањи: ритуал који на први поглед може изгледати као егзорцизам (да, прилично застрашујуће) заправо је веома здрав - бичевањем оваквим метлама се из организма избацују токсини, уклањају мртве ћелије коже и подстиче боља циркулација у екстремитетима. Бања није имала за сврху само одржавања хигијене, то је место где су се одувек обележавали и важни догађаји, али и спроводили обичаји пред свадбу, када се млада подвргавала такозваном бичевању гранчицама брезе како би јој се "из главе избиле грешне мисли". Други дан свадбе такође се по традицији прослављао у бањи, а цело друштво и чланови породица су се скупљали како би "дигли температуру" - ово се сматрало предусловом за срећан брак и здраво потомство.

"Са лаком паром" - магични слоган за заштиту од болести и несташног човечуљка

Постоје две теорија настанка ове крилатице која се у народу задржала све до данас. Једна је да су се у древна времена већина болести лечиле народним средствима, а да је посета бањама била једна од најзаступљенијих медицинских процедура, која се препоручивала у лечењу разних обољења, како физичких (попут главобоља, прехлада, грипа и слично), тако и душевних. Преци су веровали да у бањама тешко дишу само они који су јако грешни или јако болесни. Зато су пре сваког одласка у бању једни другима желели "лаку пару". Друга теорија гласи да је, сагласно митологији, бањом управљао несташни малени човечуљак, а све незгоде које су се у њој дешавале приписивале су се њему - он је био крив када би се неко опекао, или када би у бањи постало несносно вруће или загушљиво. Како би се заштитили од његових лоших намера, људи су желели "лаку пару."

Вотка, закуска и песме - концепт који живи вековима

Одлазак у бању једноставно је записан у генетском коду руског народа, део је културолошког наслеђа који ни економска, ни политичка, ни климатска ситуација није и неће променити. Од давнина је важила и за место социјализације руској народа. Бања не воли журбу па један бањски дан може трајати и до 8 сати. У руској бањи све је "на руски начин" - ту су и вотка и незаобилазна закуска, и метле од танких гранчица брезе којима се гости "бичују" по мокрој кожи (ова традиција задржала се кроз векове и данас је својеврсна визит-карта руске бање), а ту су и песме и весеље. У руском језику чак постоји и термин "обмитј" (као што у српском постоји "залити"), а које место је за то боље од руске бање!