Посланичка већина тражи да Уставни суд суспендује указ Ђукановића о распуштању Скупштине

Посланици парламентарне већине у Скупштини Црне Горе, њих 41, затражили су данас од Уставног суда да оцени сагласност Указа о распуштању Скупштине Црне Горе, који је синоћ донео председник Мило Ђукановић, са Уставом ове државе.

Посланици траже од Уставног суда да донесе привремену меру којом би одлука председника била суспендована до тренутка када буде изабран нови шеф државе на изборима који се одржавају у недељу и када нови шеф државе ступи на дужност.

Ђукановић: Ванредни парламентарни избори 11. јуна

"Након јавног саопштења председника Црне Горе да је донео Указ о распуштању 27. сазива Скупштине Црне Горе, број 01-226, од 16. марта 2023. године, посланици парламентарне већине предали су Предлог за оцену сагласности са Уставом и Захтев да Уставни суд Црне Горе нареди да се обустави извршење свих појединачних аката или радњи по основу поменутог Указа до доношења коначне одлуке Уставног суда", наводи се у саопштењу за јавност Кабинета председнице Скупштине Црне Горе Данијеле Ђуровић.

У саопштењу се наводи да је после  "изгласавања неповерења 43. Влади Црне Горе 19. августа 2022. године, сагласно Уставу Црне Горе, председник Црне Горе био обавезан да предложи новог мандатара, што он није учинио ни до данашњег дана и да је упркос томе, 16. марта 2023. године, председник Црне Горе донео Указ о распуштању 27. сазива Скупштине Црне Горе".

"Да би одлука председника Црне Горе да донесе Указ о распуштању Скупштине била потпуно усклађена са Уставом Црне Горе, неопходно је било да исти тај председник предложи мандатара за састав нове Владе. То недвосмислено прецизира члан 92 став 1 Устава Црне Горе, који прописује да се 'Скупштина распушта ако не изабере Владу у року од 90 дана од дана када председник Црне Горе први пут предложи мандатара'", наводи се у саопштењу председнице Скупштине Црне Горе.

У саопштењу се додаје да се председник Црне Горе "позива на став 3 члана 92 Устава који прописује, али и обликује и јасно дефинише деклараторну природу акта који се доноси након испуњености услова из ставова 1 и 2 члана 92 Устава и да, дакле, одредба члана 92 став 3 Устава је норма која се тумачи и примењује у контексту целог члана 92, а не одвојено или према потреби у датом тренутку".

"Наглашавамо да би акт Указа без испуњености услова из ставова 1 и 2 у овом случају добио конститутивни карактер, што он по својој природи није, односно са оваквим начином понашања председник државе би самовласно себи дао право одлучивања о распуштању Скупштине, које он по Уставу нема", пише у саопштењу.

Објашњава се и да "када већ Устав прописује услове на основу којих може доћи до распуштања Скупштине, недвосмислено је јасно да испуњеност тих услова детерминише могућност доношења указа, односно недостатак тих услова искључује могућност доношења указа о распуштању Скупштине као и да би такав начин доношења аката добио облик класичне самовоље појединца, а дух норме члана 92 Устава усмерен је на спречавање таквог понашања".

"За доношење указа, након испуњених услова из члана 92 став 1 и 2 Устава, неопходно је образложење да би се знало по ком основу и из којих разлога се приступа распуштању Скупштине, чиме се уједно врши и скраћење њеног мандата. У конкретном случају, апсолутна је непознаница који су разлози за доношење Указа, што представља његову очигледну мањкавост", наводи се у саопштењу председнице Скупштине Црне Горе.

Закључује се да се на овај начин, „актом самовоље и неуставним понашањем председник Црне Горе поступа супротно Уставу, чиме је угрожен не само принцип подељености и равнотеже власти, већ и појединачна права посланика Скупштине Црне Горе, о чему ће Уставни суд Црне Горе такође бити у прилици да одлучује".