Свет

"Политико": Велике европске силе и даље не издвајају довољно за одбрану

Само седам од 30 чланица НАТО-а издваја два одсто БДП-а
"Политико": Велике европске силе и даље не издвајају довољно за одбрануGetty © action press-Pool

Чак ни рат у Украјини није натерао највеће европске силе да повећају издвајања за одбрану, пише "Политико" и указује да европске чланице НАТО-а и даље нису испуниле заједнички циљ о трошењу два процента БДП-а на одбрану.

Од целог војног савеза, само седам (од 30) чланица потрошило је најмање два процента БДП-а на одбрану прошле године, наводи се у извештају НАТО-а.

Примера ради, Немачка је издвојила 1,49 одсто БДП-а на одбрану, Италија 1,51 проценат, а Француска тек 1,89 одсто бруто домаћег производа.

И поред тога што је реч о милијардама долара, лист пише да званичници и стручњаци упозоравају да чланице Алијансе морају да троше много више како би осигурале сопствену безбедност.

Прошле године су само Грчка, Пољска, балтичке земље, Уједињено Краљевство и САД издвојили више од два одсто БДП-а на одбрану, истиче се у извештају генералног секретара НАТО-а.

"Сви треба да разумеју да, услед онога што се дешава у Украјини, немамо довољно времена", поручила је премијерка Естоније Каја Калас и истакла да је била "поприлично шокирана" када је видела које државе поштују договорени циљ.

У извештају Алијансе истиче се, међутим, да европски савезници и Канада осму годину заредом повећавају издатке за одбрану.

"Током последњих осам година, ово повећање је укупно додало 350 милијарди долара на буџет за одбрану", додаје се у документу.

Ипак, Сједињене Државе и даље издвајају највише новца, истиче "Политико" и наводи да издаци Вашингтона чине 70 одсто укупног буџета НАТО-а, и поред тога што БДП Сједињених Држава чини 54 одсто БДП-а Алијансе.

Уједињено Краљевство, чија издвајања чине око шест одсто заједничког буџета, налази се на другом месту, док је трећа Немачка са око пет одсто учешћа. 

Неименовани европски дипломата за "Политико" истиче да је важна позитивна путања, као и да многе чланице НАТО-а имају планове да повећају издвајања.

"Поједине државе су већ најавиле издвајања од најмање 2,5 одсто БДП-а, а неке чак и више. Има држава које нису испуниле договорени циљ, али макар имају план да то учине", каже дипломата и указује да је, и поред тога што треба више улагати, тренд позитиван.

Високи званичник из државе Централне Европе наводи да су добродошле политичке прокламације о јачању одбрамбених капацитета.

Међутим, напомиње да је лако давати обећања, али да је много теже тај новац издвојити у пракси због бројних уских грла која утичу на европске државе. Додаје да то укључује неефикасно планирање одбране, недостатак сировина за производњу оружја и муниције, дуге процесе набавке и ограничен производни капацитет за који су потребне године да би се проширио.

"Права потрошња за одбрану ће се повећати у неком тренутку, али за то ће бити потребно најмање неколико година, под условом да се одржи постојећа политичка воља", додаје званичник.

Генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг је похвалио савезнике за остварени напредак од 2014. године, али је истакао да се нова обећања морају претворити у "прави новац, уговоре и опрему".

Додао је да ће се залагати за амбициознији циљ од издвајања минимум два одсто БДП-а на одбрану.

Ипак, стручњаци упозоравају да не треба размишљати само о процентима у ситуацији када се Алијанса суочава са развојем безбедносних претњи.

Дискусија о два процента ставља већи фокус на улагања у колективну безбедност, а не на резултате, поручује Симус Данијелс из вашингтонског Центра за стратешке и међународне студије.

Указује да чланице НАТО-а треба да издвоје одговарајућа финансијска средства за одбрану, али да би се више требало фокусирати на то да ли су савезници способни и имају ли снаге за одбрану колективне безбедности.

Други европски дипломата признаје да постоје препреке, попут чињенице да Немачка још није дотакла свој фонд за модернизацију војске вредан 100 милијарди долара. Додаје да су неке чланице Алијансе улагале у скупу опрему, али да им је недостајало довољно људи за евентуалне операције.

Он указује да постоји неколико фактора који подстичу европске инвестиције у одбрану, укључујући економску корист од трошења новца на одбрану и могуће политичке промене у Сједињеним Државама.

Очекује се да ће Вашингтон наставити да игра кључну улогу у оквиру Алијансе, али, пише "Политико", истовремено се очекује да ће се пажња САД, без обзира на то ко седи у Белој кући, све више померати ка Азији.

Лист указује да је све више гласова у Сједињеним Државама који доводе у питање велику новчану подршку НАТО-а Украјини.

Још један неименовани европски дипломата за "Политико" истиче да је рат у Украјини променио перцепцију, те да сви схватају да САД имају друге приоритете, поред Европе.

Истовремено, тврди дипломата, постоји страх од могућег повратка републиканаца на власт у Сједињеним Државама.

image