Магазин

Како да управљамо конфликтима

Сигурно сте се макар једном у животу нашли у ситуацији када сте помислили "добро, докле више?" и запитали где је граница нечијег безобразлука и непоштовања ваших жеља, потреба, или унапред смишљених договора. Прећуткивање, али и задржавање љутње у себи најчешће се јављају управо у оваквим ситуацијама, а када стрпљењу дође крај, ситуација често уме да измакне контроли.
Како да управљамо конфликтима© freepik/wayhomestudio

Никада нећемо у потпуности моћи да избегнемо конфликтне ситуације ма колико се трудили да разним техникама доведемо себе у стање смирености. Медитације, уз звуке цвркута птица или шума мора и чај од камилице, нису баш увек од помоћи. Управо зато је тема освајања вештине препознавања конфликата и њиховог благовременог решавања важна за свакога од нас, без обзира да ли се са њима сусрећемо у пословном окружењу или у свакодневној комуникацији.

Пре свега важно је да разумемо како конфликти настају. Међу узрочницима сукоба којих је мноштво, можемо издвојити неколико најчешћих, као што су претходна негативна искуства, различите вредности, али и злоупотреба стрпљења друге стране.

На наше виђење одређене ситуације, поред основних моралних начела у великој мери утичу и претходна искуства. И док се утицају претходних позитивних искустава често придаје мањи значај, она негативна, која су нас "научила" одређену животну лекцију, у већини случајева постају узрочник конфликтних ситуација.

Уверења по којима живимо креирају се од најранијег детињства, а свако од нас већ у доба адолесценције има неке формиране вредности које се током развоја личности додатно обликују под утицајем кулутуре и околине у којој одрастамо. Различитост у размишљању, погледу на свет и моралним начелима представља један од најчешћих повода за конфликт, а имајући у виду и генерацијске и социолошке разлике које су у сваком друштву присутне, вероватноћа за његов настанак само је већа.

Сада када знамо који су најчешћи узроци конфликата, остаје питање како се решавају такве ситуације. Зато је потребно је да знамо које су то фазе конфликта.

Прва фаза - фаза акумулирања незадовољства

Конфликт није само ескалација, већ све што њој претходи, чак иако се одвија само у нама. У овој фази важно је дефинисати окидач за осећај непријатности који је у нама изазван, која осећања се у нама буде, али и како се осећа друга страна, а затим искрено и са дозом емпатије то искомуницирати. Овакво pазрешење заправо је најидеалнији исход, будући да ће се уложити најмање времена и снаге у његово решавање.

Друга фаза - фаза отвореног сукоба

Уколико се конфликт није разрешио на самом изворишту, фаза која следи јесте фаза отвореног сукоба. Нашавши се у у њој, веома је важно водити рачуна да се конфликт не преточи у лични, а фокус са главног узрока не "пребаци" на личне недостатке или особине. Тон и стил комуникације обавезно прилагодите другој страни и потрудите се боље разумети положај свог опонента, а по могућности се определитe за постизање компромиса, трудећи се да обе стране буду задовољне, па макар и делимично.

Трећа фаза - фаза опоравка

На самом крају конфликта, када се страсти смире и "ратне секире" закопају, свака страна улази у фазу опоравка и обнављања утрошених ресурса. У случају да и након конфликта осећате љутњу, повређеност или бес - немојте се устручавати да потражите подршку и помоћ од најближих или психолога. Опоравку посебно доприноси одржавање рутине, а што је конфликт био интензивнији и трајао дуже, то је битније да након њега не "испаднете из колосека". Стога у процесу опоравка немојте занемарити сан, редовну избалансирану исхрану и ствари које вас покрећу, било да је у питању спорт, хоби или нешто треће.

image