Кина повећава златне резерве и смањује зависност од долара

Централне банке ове године настављају да купују злато, али купци највеће количине су непознати, што подстиче спекулације да иза тога стоји Кина.

Русија је тренутно највише погођена монетарним санкцијама Запада, што приморава Кину и још неке земље да смање своју зависност од долара, указују аналитичари, преноси јапански лист "Никеи".

Према новембарском извештају Светског савета за злато, од јула до септембра, централне банке су купиле нето 399,3 тоне злата, што је четири пута више него прошле године.

Количина купљеног злата је стрмоглавo скочила, са 186 тона у претходном и 87,7 тона у првом кварталу, а укупни износ од почетка године до данас премашује све од 1967. године.

Купци као што су централне банке Турске, Узбекистана и Индије пријавили су куповину од 31,2 тоне, 26,1 тоне и 17,5 тона. Проблем је у томе што те куповине износе само 90 тона, што значи да остаје нејасно ко је купио преосталих 300 тона.

Идентитет неких од највећих купаца није јасан. Неидентификовани купци по правилу имају сразмерно мали удео у овим трансакцијама. "Али овог пута су досегли такав обим да је то незапамћено", тврди финансијски аналитичар Коићиро Камеи.

"Када су виделе да је замрзнута руска прекоморска имовина због конфликта у Украјини, незападне земље су почеле да акумулирају златне залихе", каже Емин Јурумазу, јапански економиста који живи и ради у Турској.

Нарушено поверење у америчке државне обвезнице

"Кина је вероватно купила значајну количину злата од Русије", рекао је тржишни аналитичар Ицуо Тошима. Кина је већ чинила сличне потезе у прошлости. Пекинг је изненадио тржиште злата 2015. године, када је купио око 600 тона.

Народна банка Кине је вероватно купила део злата Централне банке Руске Федерације од преко 2.000 тона, рекао је Тошима.

Многе централне банке и владине институције повећале су своје златне резерве током протеклих 10-ак година, након што је финансијска криза 2008. нарушила поверење у обвезнице америчког трезора. Такође, земље у развоју са ниском кредитном способношћу настоје да повећају своје златне резерве.

Кина сада убрзано распродаје америчке државне обвезнице. Између краја фебруара и краја септембра, према америчком Министарству финансија, Кина је продала 121,2 милијарде долара америчког дуга, што је еквивалентно количини од 2.200 тона злата.

Кинески увоз злата из Русије порастао је у јулу, што је овогодишњи скок од око осам пута, према царинским властима Кине.

Централне банке углавном не продају своје златне резерве на тржишту. "Али оне ће остати главни купци злата, с обзиром на њихов учинак током последњих неколико година", рекао је Никос Кавалис, генерални директор консултантске куће за племените метале "Металс фокус."