Жене протестовале у Косовској Митровици: Доста је живота у гету!

Хиљаде жена, мајки и девојака са севера Косова и Метохије, из крајева јужно од Ибра, протестовале су данас поподне на Тргу браће Милић, на једном од највећих скупова икада виђених  у Косовској Митровици, тражећи од међународне заједнице мир, слободу, безбрижно детињство за своју децу, њихово мирно одрастање.

Протест је одржан педесетак метара од главног моста на Ибру, а жене су на митинг дошле у дугој колони која је у једном тренутку испунила шеталиште између споменика кнезу Лазару и главног моста на Ибру, носећи велику српску заставу на којој је била исписана порука:"Мајке Космета против Куртијевог гета".

Друге учеснице протеста носиле су транспаренте на којима је писало: "Курти, децу ти нећу дати!", "Зашто Куртију да плаћамо харач?", "Нећу да моја деца живе у страху" исл.

Недалеко од места на коме је одржан протест, на самом мосту преко Ибра, све време било је више припадника међународних снага али и тзв. Косовске полиције, који су посматрали догађај.

Дошло време да се више не може ћутати

Говориле су Гордана Савић, лекар из Косовске Митровице, Светлана Радосављевић, мајка четворо деце, учитељица из места Лешак код Лепосавића, Ана Вуковић из Звечана која је родила једанаесторо  деце, Светлана Стевић, управница Народних кухиња на Косову и Метохији.Прочитана је и порука међународној заједници на енглеском језику.

Протест је почео песмом "Само да рата не буде", уз дечје гласове било је много очију пуних суза.

"Дође време кад се више не може ћутати. Дође време кад свака од нас мора дићи глас у борби за слободу, за миран живот, за нашу децу", рекла је једна од жена која је говорила на протесту.

"Не желимо да живимо у гету, да нашу децу одгајамо у оваквим условима. Порука јесте да ми желимо мир,  слободу и безбрижно детињство за нашу децу. Овде се деца рађају, расту, крећу у школу уз звуке сирена. Наша порука међународној заједници, КФОР-у, ЕУЛЕКС-у, УНМИК-у је једноставна, молимо их да помогну, да нешто учине, поручујемо им да наша деца нису различита, наша деца су иста као и њихова", речи су Гордане Савић.

Учитељица Светлана Радосављенић испричала је како њени ђаци на часовима ликовног цртају пушке, а како она не жели деци да тумачи шта значе речи: митинг, барикаде, протести, како изгледа живот у сталном грчу и страху.

"Само ми, жене, знамо колико бринемо, колико смо само молитви узнели Господу, колико уздаха за миран живот наше деце, за њихово безбрижно детињство, одрастање", рекала је она.

Ана Вуковић дочекана је на тргу великим аплаузом, са великим поштовањем.

"Молим међународну заједницу и амбасадоре да спрече Куртија да овде прави нови хаос. Нама женама, мајкама, не преостаје ништа друго него да се као лавице боримо за нашу децу овде на Косову и Метохији, за њихов миран живот, безбрижно детињство", рекла је Ана.

Светлана Стевић која води народне кухиње на Косову и Метохији пренела је захвалност Србији која помаже, стоји иза свог народа на КиМ.

"Одавде шаљемо поруку мира и молитву Господу да нас спаси и сачува од сваког зла, поруку свих мајки које широм Косова рађају Српчад. `Одавде нема назад", рекла је Светлана.

Тијана Недељковић из северног дела Косовске Митровице дошла је на протест са супругом Немањом и троје деце – Машом, Сташом и Вељком. Каже да је тешко гајити троје деце на КиМ, тешко је борити се сваки дан, тешко је бринути за њихову безбедност.

"Ја само желим да моја деца расту у миру, безбрижно, као и сва друга деца у свету", каже Тијана.

Прича о страху који је обузме када у граду крену сирене, кад уплашена  трчи по децу у вртић, док супруг одлази на протест да се бори за миран живот, без сирена и свакодневне панике.

"Не остаје нам ништа друго него да се боримо, да чувамо ово што имамо, јер, друго немамо", каже Тијана.