Насиље уживо: Шта се дешава у Еквадору?

Настао је хаос у студију. Нападачи су претили и бомбама и експлозивом. Усплахирени водитељ коме је у једном тренутку један од напасника ставио штапин динамита у џеп од сакоа, практично је молио за милост и помоћ.

Покренут је талас насиља у готово целом Еквадору, а народ је веома забринут и уплашен шта ће се даље догађати. Свему овоме претходило је бекство из затвора који се налази баш у Гвајакилу, вође банде Лос Чонерос Адолфа Масијаса Виљамара, званог Фито.

Ова банда и њен вођа осумњечени су за убиство председничког кандидата на изборима који су одржани прошле године, а повезана је и са нарко картелом из Мексика који шверцује кокаин из Колумбије преко Еквадора према Сједињеним Америчким Државама и Европи.

Уведено је двомесечно ванредно стање. Увео га је новоизабрани 35-годишњи неолиберални председник земље Данијел Нобоа, иначе син тзв. бананероса или банана магната. У исто време увео је и полицијски час, а после тога прогласио и стање унутрашњег оружаног сукоба на територији целе државе. Тиме је омогућио да се и војска ангажује на неутралисању транснационалних криминалних група које су проглашене за терористичке организације, а за које се сматра да делују у Еквадору. На овај начин власт је изједначила организовани криминал и тероризам и тиме га политизовала као наркотероризам, што може да доведе до политичких процеса путем правосудних механизама и још више продуби кризу која је на делу.

Порекло таласа насиља у Еквадору може се објаснити, ако се има у виду политичка и економска ситуација у земљи која је наступила после председничких избора 2017. године. На тим изборма победио је човек са врло занимљивим именом – Лењин Морено који је заступао неолибералне идеје. Враћање неолибералног поретка, после десетогодишње левичарске власти, довело је до пораста социјалних разлика и сиромашења великог дела становништва, што је за последицу имало пораст организованог криминала у који су биле укључене чак и политичке елите.

Неолиберални концепт који подразумева смањење улоге државе, довео је, дакле, до спреге државе и организованог криминала. Таква неолиберална прича добро је позната и нама, посебно од октобарског преврата 2000. године када је неолиберализам пројурио кроз нашу земљу попут најезде скакаваца и готово је опустошио. Многи од тих скакаваца на жалост и даље делују.

Криза у Еквадору има и своју геополитичку компоненту. Сједињене Америчке Државе и Еквадор потписале су недавно значајан споразум о војној сарадњи, који укључује и могућност ангажовања америчких трупа. Такође, још 2022. године Сједињене Државе донеле су закон који омогућава утицај на унутрашњу и спољну политику Еквадора. Дејство тог закона може да се види и на основу начина на који је Еквадор водио своју спољну политику последњих година.

Социјалистичка влада Еквадора коју је водио Рафаел Кореа одобрила је Џулијану Асанжу 2012. године политички азил и он се од тада налазио у амбасади те земље у Лондону. Међутим, неолиберална проамеричка влада Лењина Морена укинула је азил Асанжу 2019. године, правдајући се да је он више пута прекршио међународне конвенције и оптужујући га у исто време да је амбасаду претворио у центар за шпијунирање.

Морено је свој поступак покрио захтевом Великој Британији да гарантује да га неће изручити земљи која би га мучила или осудила на смрт. Питање је само да ли се гаранције које је Велика Британија дала односе и на саму Британију. Међутим, како је РТ Балкан већ писао, Асанж је тај који је био шпијуниран и то од стране ЦИА, посредством шпанске компаније УЦ Глобал. Према наводима листа "Паис", оснивач и директор те компаније Давид Моралес био је у контакту са Централном обавештајном агенцијом од 2017. године.

Политика Еквадора усклађена је са политиком Сједињених Држава толико да је америчка администрација одмах понудила своје услуге у решавању кризе, а које подразумевају и војне трупе, иако би се тиме прекршио Устав Еквадора и добри обичаји у Латинској Америци.

Конфедерација аутохтоних националности Еквадора (Confederação de Nacionalidades Indígenas do Equador), сматра да америчка помоћ није добродошла и за ову кризу криви управо проамеричку власт која од 2017. године спроводи неолибералну политику. Ова организација предводила је народне протесте против политике коју су водиле владе Лењина Морена 2019. године и Гиљерма Ласа 2022. године. Њен председник Леонидас Иза Салазар хапшен је током тих протеста, а организација је оптуживала власт за „отмицу“, тј. нелегално хапшење њеног лидера.

Конфедерација у целој ситуацији види структурни проблем који је „настао радикализацијом неолибералне политике која је уништила државу и њене институције, остављајући их без капацитета да одговоре“, повећавајући неједнакост и сиромаштво, што је произвело „друштвене услове који погодују регрутовању младих у криминал“.

Слично размишља и социолог Френклин Рамирез са Одсека за политичке студије на Латиноамеричком факултету друштвених наука у Еквадору (FLACSO – Faculdade Latino-Americana de Ciências Sociais) који сматра да се у Еквадору „живи у циклусу слабљења државе“. Он узроке недостатка снажног присуства државе види у политици еквадорске власти од 2017. године.

Са друге стране, Пабло Оспина, професор на Андском Универзитету Симон Боливар (Universidad Andina Simón Bolívar), сматра да организовани криминал у Еквадору почиње да расте са доларизацијом, истичући да је тај процес „у великој мери олакшао прање новца од трговине дрогом и прогресивно успостављање или развој различитих група повезаних са транснационалним криминалом“.