Чудесни европски свет Раде Трајковић
Када се неко бави новинарском професијом на Балкану четврт века више га ништа не може изненадити. Ни када лидер опозиције Вук Драшковић иде код последњег председника СФРЈ Стјепана Месића са спасоносним теријаторијалним решењим свих балканских спорова које је објаснио веома надахунуто, али не и лирски – "тако ће и Срби и Хрвати бити сити а и муслимани на броју".
Не може вас изненадити ни када истакнутог лидера борбе против корупције и ватреног промотера европских вредности ухвате како краде парфеме у западним и то европским фри-шоповима. Ништа вас не зачуђује ни када власник и директор клинике за лечење зависности, ваљда јединственом на свету зато што се рекламира третманима дугим од 10 до 14 дана, буде ухапшен са хероином у џеповима, које је вероватно одузео од пацијената и одлучио да то зло склони у иностранство.
Али и изнад тих надреалних догађаја, остаје у сећању излагање министарке за бригу о породици која је уочи усвајања закона о ванредном стању изјавила да она у долазећем рату НАТО пакта види и доста добрих ствари.
"Ми ћемо војну интервенцију искористити да се обрачунамо са албанским терористима, разним хелсиншким комитетима, конгресменима, независним медијима, београдским круговима, и знаним и незнаним шпијунима и бићемо им на томе захвални".
Министарка за бригу о породици
Новинари, који су седнице скупштине могли да посматрају са балкона, могли су јасно да виде да је излагање министарке за бригу о породицу изазвало зблануте и зачуђене погледе чак и међу најтврђим социјалистичким и радикалским министрима.
Жена која је видела добре стране у долазећем бомбардовању Србије и Црне Горе звала се Рада Трајковић али нема никакве везе са Радом Трајковић која оштро критикује београдски режим за екстремизам на "Косову".
Ова прва је упућивала претње невладиним организацијима, независним медијима, конгресменима, али се друга жали независним медијима, невладиним организацијама и конгресменима да њој и њеној породици стално стижу претње.
Косовска полиција је до сада показала да је јединствена у Европи јер је у српским енклавама успевала да на сваки прекршај реагује слањем специјалних маскираних снага са дугим цевима, док је углавном посматрала како се у осталом делу "Косова" развија шверц наркотика и осталог јужног воћа и ликвидирају хашки сведоци против бивших председника и премијера те творевине.
Ако је дакле жестоко реаговала када је посумњала да једна српска породици у Великој Хочи продаје вино без акциза или ако у другим енклавама нека друга породица покушава да продаје сир и кајмак без санитарних потврда, требало би очекивати да запањујуће ефикасна полиција под командом Аљбина Куртија, уз помоћ Еулекса, брзо нађе и казни особе које прете Ради Трајковић и тако покаже да постоји бар једна српска породица на "Косову" којој је пружена заштита.
Осим ако заштиту од београдског режима та породица већ није нашла у неком од београдских станова.
Подизвођачи европских радова
Али ово није прича о Ради Трајковић, већ о чудној, потпуно неузвраћеној љубави Европске уније и земаља затвореног Балкана које више од две деценије чекају да постану део срећне, просперитне европске породице. До сада се та романса остварила само половично – срећна европска породица је у елите балканских држава успешно интегрисала представнике, који ни у својим земљама ни у врху европске админстрације нису пожељни.
А они ће се већ потрудити да за заговорнике европских идеја нађу локалне подизвођаче који ће се својски потрудити да земље западног Балкана још дуго држе на довољно великој удаљености од Брисела.
У тој интеграционој мелодрами није проблем што су главни промотери европске политике људи који у своја уверења могу убеде само банкарске службенике и трговце некретнинама. Много озбиљнији проблем је што мањи кредибилитет од колоритне Раде Трајковић имају високи представници, челници ЕУ који, као у грчким апоријама, Србији и другим земљама стално померају циљеве и рокове.
Обећају да ће врата Брисела бити отворена чим буду испоручени сви хашки оптуженици, онда се заклињу да ће тај кључ од европских врата Србија наћи чим буде потписан Бриселски споразум, да би ових дана, само девет година и осам месеци од потписивања споразума, рекли да треба хитно успоставити Заједницу српских општина, кључни уступак који је дат српскј заједници уз чврсте гаранције Брисела.
И наша јужна браћа из Северне Македније су веровали да ће пут ка престоници Белгије бити убрзан чим пристану да промене име државе, али им последњих месеци стижу нова гвоздена обећања да ће сести у брзи воз за ЕУ само ако се договоре са Бугарском око тога како се заиста зове језик којим су мислили да говоре.
Црногорски брзи воз
О брзом возу за ЕУ недавно је причао Аднан Стриковић, један од најугледнијих представника црногорских социјалдемократа, који вероватно имају лиценцу за увоз европских вредности у "најнапреднију земљу" на Балкану.
"Ми смо недавно имали могућност да се укрцамо у брзи воз у Европску унију, али смо пропустили. А када смо пропустили тај воз не видим у чему је журба да се изабере Уставни суд", рекао је Стриковић, али није прецизирао да ли је брз воз полазио из Подгорице или луке Бар.
Прича о власти у главном граду Црне Горе, земље која је из Брисела и званично добила атест да је на прва на реду у бриселској чекаоници, можда најбоље одсликава однос ЕУ и Балкана. Пре него што им је утекао брзи воз за Брисел, влада Дритана Абазовића, уз подршку Мила Ђукановића, прво је одлучила да одложи локалне изборе. Једна од последњих одлука Уставног суда, који је бирао управо најдуговечнији европски владар укључујући и Ериха Хонекера, гласила је да је та одлука неуставна.
После расписивања локалних избора, већина у парламенту предвођена ДПС урадила је нешто што није виђено у било којој европској држави - одлучила да донесе закон о главном граду, којим се од града издваја општина Зета, која је традиционално упориште просрпских странака. Уставни суд није стигао да реагује јер је престао да функционише, тако што најватренији европски заговорници одлучили да не гласају за кандидате за судије Уставног суда, иако нису имали никакве стручне примедбе. На изборима је ДПС заједно са свим врста социјалдемократа доживео убедљив пораз, али ни после две месеца прва власт без Ђукановића није констуисана.
А разлог не би могао са смисли ни Нушић - председник комисије из ДПС одбија да се прогласе резултати све док Уставни суд не одлучи о жалбама ДПС, ваљда оне исте странке која је одлучила да изврши еутаназију рада Уставног суда.
Увоз европских вредности и јужног воћа
Разумљиво је да у земљи у којој су владарка правосуђа у проткле две деценије, Весна Меденица и специјални тужилац Саша Чаћеновић ухапшени због сарадње са највећим балканским нарко-картелом, главни политички борци за увоз европских вредности и јужноамеричких воћа не виде никакав проблем што нема Уставног суда, нити што председник спречава формирање влада која има већину у парламенту. Али остављају без текста поруке западних амбасадора или европског изасланика, Тонина Пицуле, једног од припадника из кадровског магацина ЕУ који могу бити добри само за земље западног Балкана – требало би изабрати Уставни суд, који не функционише, под једним малим условом - да постојећа парламентарна већина престане да функционише.
А ако се и догоде ванредни парламентарни избори, грађани никако не би могли очекивати да владу формирају они који су добили већину у јасној борби против власника Црне Горе. Ако буду морали да бирају између лидера који спас од дугогодишњих затворских казни траже у појачавању европског ентузијазма и оних из Демократског фронта и сличних који су, изгледа, показали умерену скепсу према ЕУ, НАТО или антируској хистерији, западни амбасадори неће имати никакве дилеме. Ако је за утеху, већ цитирани Аднан Стриковић, који је угледао како одлази брзи воз за Европу, изјавио да је треба водити дијалог како да се фирмира власт у Подгорици.
Није јасно колико би процената гласова или јавних комуналних предузећа победници избора морали да плате за избор једног судија Уставног суда. Или ће већ Тонино Пицули лично пребројати гласове.
