Никола Тесла – трагикомична хрватска битка за наслеђе

Кинолошки стручњаци у региону су упознати али шира јавност осуђена је на праву таму незнања. Тако јој није познато да сe најцењенији пас трагач у Хрватској зове Тесла. Постао је херој још пре пар година када је послат у Турску, као драгоцена хрватска помоћ људима унесрећенима под рушевинама. Недавно је, међутим, добио нову улогу – помагао је специјализованим јединицама, стручњацима, патолозима, спелеолозима да се у Словенији пронађу нове жртве комунистичког терора.

Ако се уопште може разумети закључак ископавања, реч је о 500 припадника  "хрватских оружаних снага", које су без судског процеса убили комунисти 1945. године. Новија хрватска историја је вероватно најзанимљивија на свету јер једино у њој број жртава нацизма из године у годину пада, а број комунистичких жртава, за које се веома основано сумња да су били усташе и беспризорни злочинци, расте тим темпом да ће на крају далеко надмашити све жртве из Јасеновца, херцеговачких јама и неистражених масовних гробница поред којих се праве масовне морске журке са лаком музиком и нешто тежим опијатима. Или оне гробнице која се налази поред родне куће светског великана по којем је чувени пас трагач добио име.    

Крај немачког војног одсуства

Самој Хрватској ипак треба одати признање јер је за кратко време прошла катарзу о којој су Соња Бисерко и армија невладиних активиста са Балкана тронуто причали деценијама – људи истог политичког опредељења су не тако давно, у фебруару 1992. године, срушили родну кућу Николе Тесле, разорили гробове његових родитеља и срушили споменик који је био идентичан оном који се налази испред Електротехничког факултету у Београду. Али када је Хрватска ушла у еврозону његов лик нашао се на кованицама од 10, 20 и 50 центи тако да је сваки поштени и европски грађанин Хрватске за десетак Тесли могао да купи капућино или чашу вина. На новчаницу куне некако није стигао да се пробије јер је на оној највећој од 1000 куна већ био Анте Старчевић, отац хрватске нације. А испод оца су била само мање вредна деца Антине нације.     

Када се требало представити Европи, Хрватска се ипак сетила највећег имена проблематичне нације и он је постао нови заборављени херој старе државе или метални кусур у обрачуну са српском браћом. А симпатичан пас трагач делује само као симбол те невероватне, трагикомичне битке за сукцесију споменика -  не знамо тачно шта је био по националности, али тачно знамо где му је родна кућа, где су гробови његове породице и где је црква у којој је отац служио. И више нам је стало да све велико или значајно што има српски предзнак буде светско, европско или барем југословенско, док не остану само четници, комунисти, бизантинци. Тесла можда није наш, али га свеједно нећемо дати вама, као да поручују кругови који су рушили споменик, затим му лик стављали на евро-центе а на крају слали га у потрагу за несталим усташама.     

Пси заиста заслужују огромну љубав људи, често постају стубови око којих се окупљају породице јер не причају ништа а умеју да воле и поштују. Ипак се веома ретко или готово никада не дешава да Французи свог миљеника назову Де Гол или Волтер, нити су велике могућности да видите како Руси у неком парку бацају лоптице Достојевском или Ломоносову. Тесла је читав живот посветио у трагању за идејама али не и за људима. Савремена Хрватска бар не оскудева са јунацима који су живот провели у потрази за људима у невољи и о њима се пева када год је неко велико славље или када се пола милиона људи скупи на загребачком хиподрому. Било би, наравно, протеста и у Хрватској и Бриселу ако би неки државни пас добио име по Лубурићу или Францетићу, али већ би се нашао неки плементи презимењак који је пронашао изгубљену девојчицу у шуми, као што је и главни хрватски портпарол Томпсон објашњавао да концерт може одржати само на дан Светог Анте, заштитника угрожених и сиромашних. И стотине хиљада људи на његовом концерту у црним мајицама, чудним паролама и великим словом У дошли су да одају почаст Светом Анти.

У славу 170. годишњице рођења великог генија, великан хрватског новинарства Александар Станковић приредио је посебну емисију "Недјељом у 2" у којој смо сазнали нешто што ни светски ни домаћи Теслини биографи нису ни слутили. Праунук Николе Тесле -  Бошко Будисављевић у тој емисији тврдио је да је геније преко амбасадора Краљевине Југославије у Вашингтону Саве Косановића нудио његово тајно оружје "хрватској војсци" за 500 долара. Да ли је фискални савет или неки борац против корупције у Павелићевој Хрватској то блокирао, зашто Америка није понудила свом држављанину више за тајно оружје и тако прекратила рат, та питања остају за неки нови истраживачки Станковићев рад. Будисављевић је у емисији био непоновљив - показивао старе немачке катехетске књиге које је "Теслин отац преводио на хрватски" и говорио како је на маргинама старих књига правио белешке које је "користио на недељним мисама". Симпатичан потомак коме се од свих Теслиних идеја свидела само једна коју геније никада није имао – да је Хрват, на крају предлаже да се у Загребу, на месту председничке резиденције подигне музеј и додаје да је он наследио од породице доста докумената, књига везаних за Теслу само што то никога не занима. Ако би неко купио, ту сам, могу и да вратим Теслу и његовог оца међу Србе, ако ми из Београда стигне понуда, само што не каже поносни праунук.   

Један од највећих људи српског и југословенског спорта, кошаркашки великан Душан Дуда Ивковић у дворишту своје куће изградио је споменик Николе Тесле.

Не желећи да меша своје успехе са породичним поносом, пред крај живота почео је помало стидљиво али господски да прича како су Теслина мајка Ђука и његов прадеда били рођени брат и сестра. Иако његов праунук из Загреба тврди да је Тесла нудио тајно оружје "хрватској војсци" за 500 долара, славни тренер објашњавао је да је геније имао обичај да сваком рођеном детету у породици пошаље златник. Популарни Дуда Ивковић био је прво дете у његовој породици без Теслиног златника јер је рођен после смрти великог генија. Колико је познато, преписку и ствари везане за Теслу поклонио је музеју у Београду.      

Разгледница из Јасеновца

Та тугаљива прича о српско-хрватској сукцесији наравно не говори ништа о Тесли него о два народа или његовим потомцима. Њему је планета била тесна, а његове визије и даље недокучиве за свет. Осим можда хрватског праунука Бошка. О животу Николе Тесле је вероватно најбољи документарни филм снимила Хрватска радио-телевизија. У том филму, набијеном непознатим детаљима из живота, недостаје само једна информација – које је националности био Тесла. Када је неко светски геније, то и не мора да буде важно, али када генију улазите у детаље коцкарске младалачке фазе онда је природно да кажете и његово етничко порекло. Речено је да је био син православног свештеника, али и око највећег имена хрватског позоришта Бранка Гавеле воде се озбиљне расправе којој је то православној цркви могао да припада.             

На самом крају филма се откривају детаљи његове последње воље који можда најбоље говоре о Теслиној личности. Тражио је да му његов пријатељ, велики хрватски виолиниста Златко Балоковић на сахрани одсвира две песме. А филм се завршава уз песму "Тамо далеко".