Нова офанзива Русије – у Африци
Африка, континент будућности, на коме ће се становништво удвостручити до 2050. и чинити више од четвртине укупнe светскe популације, постаје један од најважнијих праваца руске политике
Прошле недеље су (не)обавештени зналци међународних односа опет тврдили како је Русија због рата у Украјини изолована од света, а њен шеф дипломатије може да путује само у суседни Азербејџан. У то време је министар спољних послова Сергеј Викторович Лавров био у званичној посети 11 и по сати авионског лета од Москве, у Преторији, једном од три главна града Јужноафричке Републике (ЈАР).
ЈАР, са више од 60 милиона становника, индустријски је најразвијенија држава у Африци, финансијски центар континенталног обима и седиште највећих афричких банака. Важна је на светском тржишту злата, овогодишњи је председавајући БРИКС-а (у коме су још Бразил, Русија, Индија и Кина) и чланица је Групе 20 најразвијенијих привреда и брзо растућих великих земаља у развоју.
Министар Лавров је током треће посете континенту, другом по пространству (30 милиона квадратних километара) и многољудности (1,4 милијарди становника), откако је у мају 2022. долетео у Алжир, овог пута посетио и Есватини, Анголу и Еритреју. Прошлог јула је Лавров водио разговоре у Египту, Етиопији, Уганди и Конгу-Бразавил, те посетио седишта Арапске лиге (21 држава-чланица) у Каиру и Афричке уније (55 чланица) у Адис Абеби.
Африка, континент будућности, на коме ће се становништво готово сигурно удвостручити до 2050. и чинити више од четвртине укупног светског становништва, постаје један од најважнијих праваца руске политике. Са појачаном дипломатијом и привредним иницијативама које предузима, постаје очигледна посвећеност званичне Москве унапређењу односа са Африком.
Партнерство за будућност
Лавров је пред јулску посету, коју је оценио као повратак Русије у Африку, написао текст "Русија и Африка: партнерство везано за будућност", нашироко објављен у медијима на континенту. Министар је изразио захвалност афричким земљама које нису подржале резолуције Генералне скупштине Уједињених нација, којима се осуђује руска интервенција у Украјини и референдум у четири области о прикључењу Русији.
По тим питањима су афричке државе подељене готово пола-пола. Чак 44 афричке државе су у некој форми одбациле искључење Русије из Савета за људска права УН.
Лавров је у чланку посебно нагласио: "Наша земља никоме ништа не намеће и не указује другима како да живе. Са великим поштовањем се односимо према суверенитету афричких држава и њиховом неотуђивом праву, да саме одреде пут свог развоја. Чврсто смо посвећени принципу 'афричког решавања афричких проблема'." Такве ставове су добро примиле владе држава на континенту, опрезне према европском неоколонијализму и "дипломатском застрашивању" какво примењују Сједињене Државе.
За многе неочекивани исходи гласања у УН изазвали су збуњеност код већине неафричких чланица УН, и неверицу у државама Запада. Многи нису помислили да је такав став у Африци могућ; разуме се, осим оних који прате постојан развој односа Русије са континентом.
Резултати тих гласања, опет, за упућене не изражавају само неповерење Африке према Западу. Они потврђују жељу континента да се ослободи сузбијене еманципације наметнуте током европске колонизације и понекад настављене зависношћу од "господара" из некадашње метрополе. За ову зависност је најчешће коришћена кованица Франкафрика, која одражава сарадњу између Француске и Африке, те многе самите између шефова младих држава континента и председника из Париза.
Но, од појављивања БРИКС на међународној сцени неповерење у Африци према Западу налази своје уточиште, између осталог, у могућности још једног пута сарадње, можда плодоноснијег и мање снисходљивог, са земљама Евроазије и Латинске Америке, па тако и Русије. Јужноафрички званичници су саопштили да је 13 земаља показало интересовање да буду примљене у БРИКС, међу њима и "тешкаши" из Африке – Алжир, Египат и Нигерија и Сенегал.
Русафрика
Поред Франкафрике постоји и Русафрика – неологизам који треба да означи вишеструку и динамичну, али недовољно познату сарадњу између Руске Федерације и земаља са афричког континента. Русафрика има пуно основа - историјске, економске, научно-академске, политичке и безбедносне. Готово свим тим основама је додатну чврстину дала прошлонедељна посета руског министра спољних послова Африци.
Турнеја Сергеја Лаврова је, према московским коментаторима, била углавном политичке природе. Отворен је пут самиту Русија-Африка планиран за ово лето у Санкт Петербургу, чему се противе САД. "Самит ће помоћи подизању наших веза на виши ниво", поручио је Лавров афричким државницима.
У међувремену, разумевање држава Африке за ставове Москве је важно, јер оне имају 54 гласа у УН. Иако у Африци медији, нарочито на језицима некадашњих колонизатора, одјекују западном пропагандом, низ земаља има позитиван став према Русији. Русија, заједно са Кином, нема историјску колонијалну стигму у Африци. Са друге стране, од колонијалног периода су антиамеричка и антиевропска осећања веома јака у Африци.
Запад жели да се његовој политици Африка прилагоди, и поједине земље то и чине. Мароко је послао руске тенкове у Украјину. Остали више воле да се држе по страни.
Током шестодневне посете министар Лавров је, између осталог, истакао да "западне земље настоје да прекину сарадњу афричких држава са Русијом и тиме прелазе црвене линије… Ради се о обнови колонијалне зависности, у новом облику… Ми се залажемо да свака земља има властита права у међународном систему, предвиђена Повељом УН."
Такође, одбацио је западне критике поморских вежби Русије, Кине и Јужне Африке, између 17. и 24. фебруара у близини обале Јужне Африке: "Три суверене земље изводе вежбе без кршења било каквих норми међународног права.“
Земље БРИКС-а активно раде на увећању поравнања у националним валутама у међусобној трговини и финансијским трансакцијама због непоузданости америчког долара. Поврх тога, међу земљама из БРИКС и Заједнице држава Латинске Америке и Кариба (СЕЛАК) говори се о стварању сопствених нових валута у оквиру ових економских блокова. Очекује се да ће о томе бити речи на самиту БРИКС-а у Јужној Африци у августу.
Покретачка снага
Последњих година Русија је проширила војну, економску и политичку сарадњу са Африком. Русија је потписала више од 20 билатералних споразума са афричким земљама и повећала обим своје трговине са континентом.
Унапређењу узајамне политичке, економске и друге сарадње треба да допринесе и Самит Русија-Африка, први пут одржан у октобру 2019. у Сочију. Учествовали су представници свих афричких држава, од којих су њих 45 представљали шефови држава. Тада је председник Владимир Путин најавио удвостручење обима трговине између Русије и Африке на 40 милијарди америчких долара до 2024. године. То су делимично спречиле западне санкције, али, Русија активно настоји да их превазиђе.
Министар Лавров је поручио да је Москва спремна да изгради односе стратешког партнерства са панафричким организацијама и регионалним интеграционим удружењима. Евроазијска економска унија (ЕАЕУ), у којој је Русија покретачка снага, потписала је 2019. споразум о сарадњи у пољопривреди са Афричком континенталном зоном слободне трговине.
У мају 2022. Египат, најмногољуднија арапска држава са 109 милиона становника, био је главни страни партнер Петербуршког Међународног економског форума (ПМЕФ). У Москви очекују да ће Египат и Арапска лига у блиској будућности повећати трговину са Русијом. Наиме, споразум о слободној трговини између Каира и ЕАЕУ је изгледан у 2023. години.
Обим трговине између Русије и Африке износио је 16,9 милијарди америчких долара у 2021, што је повећање од 21,6 одсто у односу на 2020. годину. Прилив руских инвестиција у Африку достигао је 97 милијарди долара 2021. (повећање од 147 одсто у односу на 2020). Само шест година раније извоз из Русије износио је око осам милијарди америчких долара, а увоз у Русију из Африке две милијарде. То значи удвостручење руско-афричке трговине од 2015, или просечну годишњу стопу раста од 15 одсто.
Јужноафрички медији пишу како би министар Лавров требало већ у фебруару да се врати у Северну Африку и посети Тунис, Мауританију, Алжир и Мароко. То би износило 13 земаља, плус Афричка унија и Арапска лига за само девет месеци – импресивна офанзива дипломатског шарма.
За то време, у оквиру Франкафрике, Париз тањи своје присуство на западу континента у Малију, Буркини Фасо и Централноафричкој републици. Но, то је посебна геостратешка и економска прича.
