Епохална прекретница: Шта су донела три судбоносна самита Кине и арапских земаља

Био је то "самит свих самита", са одушевљењем су посету председника Кине Си Ђинпинга Саудијској Арабији назвали аналитичари из блискоисточне краљевине. Четвородневна Сијева посета је обухватала састанке на врху са државницима из двадесетдвочлане Арапске лиге, са челницима шест држава из Савета за сарадњу у Заливу (ГЦЦ), те билатерални самит са двором Сауда.

Био је то највећи дипломатски догађај на највишем нивоу са представницима арапског света у преко 70 година дугој историји НР Кине.

Све стране, према оценама кинеских и арапских аналитичара, виде сусрете и разговоре Сија као "епохалну прекретницу у историји кинеско-арапских односа". "Три самита су веома важна и судбоносна и догодили су се у време када свет пролази кроз велике промене и изазове", нагласио је један саудијски коментатор.

Бесцарински приступ

Кина је на самитима обећала да ће повећати развојну помоћ арапском свету који броји више од 400 милиона људи, и да ће за то издвојити пет милијарди јуана (718 милиона америчких долара). То би омогућило бесцарински приступ најмање развијеним земљама у региону. Пекинг је спреман и да пошаље 500 пољопривредних стручњака како би на Блиском истоку била повећана производња хране.

Кинеско министарство спољних послова је навело и спремност за јачање војне сарадње и размене у области безбедности обуком 1.500 припадника полиције и служби за сајбер сигурност. Изражена је, такође, спремност за повећано учешће земаља Залива у кинеским свемирским пројектима.

Самити су одржани усред све већих трвења између Сједињених Америчких Држава и Саудијске Арабије због притисака Вашингтона да буде повећана производња нафте и критика људских права у Краљевини. Учесници самита су обострано обећали да ће ојачати "солидарност" и "уздржати се од употребе силе или претње њеном употребом у међународним односима".

Посета председника Сија се догодила током све веће неизвесности на енергетском тржишту - делом као резултат последица сукоба у Украјини и санкција које су земље Запада завеле Русији, другом највећем светском извознику нафте. Саудијска Арабија, глобално највећи извозник "црног злата", пак одбија позив Вашингтона да повећа производњу енергента.

Кина је највећи трговински партнер заливских земаља и највеће извозно тржиште петрохемијских производа. Билатерална трговина је 2021. премашила 230 милијарди америчких долара, а кинески увоз сирове нафте из земаља ГЦЦ је виши од 200 милиона тона.

Повећана улога кинеског јуана

Заједничка изјава објављена на крају кинеско-арапског самита наглашава потребу да се избегне "искључивање главних извора енергије", што би могло имати утицаја на земље у развоју. Си је на самиту са земљама ГЦЦ рекао да мора постојати нова парадигма енергетске сарадње.

Заложио се и за повећану улогу кинеског јуана као валуте за трговину нафтом и гасом. То би могло оспорити доминацију америчког долара, који међу земљама Залива, поседницама 30 одсто светских резерви нафте, већ пола века важи за "петродолар".

Билатерални разговори Сија са саудијским краљем Салманом и престолонаследником и премијером Мухамедом бин Салманом су уследили после импресивне и грандиозне добродошлице кинеском председнику у палати Ал Јамама у престоници Ријаду. Дан раније је Сијево долетање директно преносила државна саудијска телевизија, док су председнички авион пратила четири ловца краљевског саудијског ваздухопловства, а затим шест авиона аеробатике који су стварали зелене и црвено-жуте димне завесе, у бојама националних застава две државе.

Мухамед бин Салман је поздравио председника Сија топлим руковањем и са много осмеха, што је подсетило на престолонаследников ледени, брзи поздрав песницом са председником САД Џоом Бајденом у јулу. Очигледна је била оштра супротност церемонија добродошлице Сију и Бајдену. Бајден је без осмеха дочекан у Џеди, трговачком граду, а Си у престоници са веома високим саудијским званичницима свуда. Јулски састанак био је завршен неуспешним Бајденовим покушајем да Саудијска Арабија повећа производњу нафте.

Саудијско-кинески билатерални самит био је усредсређен на три аспекта – стратешко партнерство, пренос знања и технологије, те јачање енергетског партнерства. "Односи између две земље су изузетно важни за глобалну економију", истакао је један саудијски аналитичар.

План прожимања

На маргинама саудијско-кинеског самита потписана су 34 прелиминарна споразума вредна више од 110 милијарди саудијских ријала (око 30 милијарди долара). Билатерална трговина је у 2021. вредела скоро 90 милијарди долара. Престолонаследник је установио и награду за културну сарадњу између две земље.

Договорен је и план прожимања "Визије 2030." Саудијске Арабије и кинеске иницијативе "Појас и пут" (БРИ). Упућени сматрају да интеграцијом двеју иницијатива обе стране могу створити ланац снабдевања који може повезати континенте. Истиче се стратешка предност Саудијске Арабије, смештене у региону који повезује Азију, Африку и Европу. У  Ријаду сматрају да је то "капија ка Блиском истоку, арапском и муслиманском свету", и истичу да НР Кина препознаје важност Ријада на регионалном и глобалном нивоу.

Си и краљ Салман потписали су споразум о свеобухватном стратешком партнерству и договорили се да одржавају двогодишње ротирајуће састанке шефова држава. "Кина сматра развој односа са Саудијском Арабијом као приоритет у својој дипломатији, посебно на Блиском истоку", рекао је Си.

За Сијеву посету Саудијској Арабији важан је контекст, како га виде у тој земљи, али и шире у арапском свету.  

Заливске државе, посебно Саудијска Арабија, важни су играчи на светским енергетским тржиштима. То је још видљивије откако су санкције које је Вашингтон увео руском енергетском сектору довеле до наглог раста цена нафте и гаса у Европи и САД.

Нафта за безбедност

Да би се борио против повећања цена, председник Бајден је покушао да позове председника Уједињених Арапских Емирата и престолонаследника Саудијске Арабије, али су обојица одбили да одговоре на његове позиве. Саудијска Арабија, као и већина земаља Залива, имају договор са САД, познат као "нафта за безбедност", који треба да их штити од претњи у региону. Но, када су побуњени Хути у Јемену нападали саудијске рафинерије протеклих година, није их Вашингтон озбиљно прогонио.

Бајден је током предизборне кампање запретио саудијској монархији да ће због ликвидације колумнисте "Вашингтон поста" Џамала Кашогија режим учинити "отпадником". Тај израз, који у арапском свету има веома негативно значење, престолонаследник Мухамед бин Салман није заборавио.

Бајден је отишао и корак даље када је због одлуке произвођача нафте из ОПЕК+ да производњу смање за два милиона барела дневно, запретио Ријаду "последицама" због стављања својих економских интереса испред америчких. Категорички је, такође, изјавио да САД "неће отићи и оставити празан простор који ће попунити Кина, Русија или Иран". Таква изјава, по неким арапским аналитичарима, има тамне нијансе колонијалног размишљања. Другим речима, САД се можда никада неће одрећи богатства Блиског истока.

Пекинг пак истиче жељу да настави да ради са арапским земљама. Позива се на заједничке вредности: поштовање суверенитета, независности, територијалног интегритета сваке државе, узајамно ненападање и, што је најважније, немешање у међусобне унутрашње ствари.

Тако партнери САД, попут Саудијске Арабије, настоје да утру властите путеве ка Пекингу и Москви, који нуде поуздане и опипљиве инвестиције на обострану корист, а не илузију сигурности коју Вашингтон пружа. Из Ријада су већ затражили помоћ Кине у развоју сопственог програма балистичких ракета у суочавању са претњама за које сматрају да САД не хају.

Привлачност Кине

Даље, Саудијска Арабија, регионална сила, заинтересована је за учешће у БРИ, добијање чланства у Шангајској организацији за сарадњу, можда и БРИКС-у. Сматра се да, за разлику од америчког присуства на Блиском истоку пуном ратова и пучева током прошлог века, ближе везе са Кином региону могу омогућити да коначно добије шансу за напредак.

За многе земље привлачност Кине лежи у њеној способности да води форуме и пројекте усредсређене на дугорочну визију, потпомогнуту инвестицијама и инфраструктуром. То је у складу са Саудијском визијом престолонаследника до 2030. године. САД су, међутим, превише усредсређене на обезбеђивање властитих интереса у региону и немају жељу да улажу, граде или развијају.

Такође, западне земље смањују потрошњу нафте како би постигле "зелене" циљеве. То произвођаче нафте и гаса помера ка потражњи из Индије и Кине, двеју најмногољудијих земаља и привредних сила у успону.

Кина сматра да Пекинг и Ријад треба да се залажу за мултилатерализам и поштују суверенитет и право на самоопредељење. Овај заједнички основни интерес је основа за економску, културну и технолошку сарадњу између две стране

Ове карактеристике недостају у дејству САД са Саудијском Арабијом; САД имају мало тога да понуде и не могу много доброг да покажу за своје досадашње присуство у региону. Опет, Саудијска Арабија може имати проблема да самостално следи своје интересе, јер се очекује отпор САД…