Година Глобалног Југа

Да поредак у поменутим регионима нису озбиљније пореметили процеси покренути војно-политичким сукобом у Европи и конфронтација Запада и Русије, најречитије доказује Азијско-пацифички регион, глобално најпространији и са највећим бројем житеља. Напротив: Групација БРИКС, Шангајска организација за сарадњу (ШОС) и Евроазијска економска унија (ЕАЕУ) су у 2022. појачали своје активности и играли важну улогу у регионалним и интеграцијама Глобалног Југа.

Данас значајан број држава у Азији настоји да политичке процесе из "велике игре" од краја Другог светског рата 1945. решава дијалогом, а не санкцијама. Но, империје никада не нестају без борбе, а „златна милијарда“ (мада је и тамо „племенито“ тек десетак милиона појединаца) није изузетак, она надиграва, прети и блефира до самог краја.

У међувремену, много је нових организација у настајућем међународном светском поретку. Нове групе и форуми представљају различите идеологије и интересе и помажу отклањању доминације или хегемоније. Данас ове међународне организације постају све ефикасније у глобалној политици, омогућавајући земљама да отворе нове могућности и перспективе.

Највећи број држава, чланица тих интеграција, близу 150, или више од 80 одсто светског становништва, до сада није следило захтеве западних земаља за увођење санкција Русији. За то наводе „националне интересе“. Москва је, пак, 48 земаља или територија прогласила за “непријатељске” због санкција Русији.

Од БРИКС-а до ШОС-а

У првој половини 2022. земље у развоју пратиле су деловање глобалне групације БРИКС коју од формирања 2009. чине Бразил, Русија Индија и Кина, а 2010. им се придружила Јужноафричка република. У другој половини 2022. фокус се померио ка Евроазији и дискусијама у оквиру ШОС. Чланице ШОС су Кина, Русија Казахстан, Киргизија, Таџикистан, Узбекистан, однедавно су им се придружили Индија и Пакистан, а у 2023. ће то учинити и Иран.

БРИКС је моћан економски форум који чини половину светског становништва и скоро 50 процената укупног светског домаћег производа (БДП). БРИКС је ујединио интересе својих чланица и заједнички ради на заштити мултиполарности.

„У Азији и широм света у развоју – Африци, Латинској Америци, Централној Азији и на Блиском Истоку - постоји широк консензус да је развој мултиполарног света неповратан“, поручио је председник Русије Владимир Путин у септембру на економском форуму у далекоисточном граду Владивостоку.

У оквиру ШОС, пак, Русија, Индија, Кина и земље Централне Азије настоје да створе стабилније и предвидљивије међународно окружење. ШОС је призната међународна организација и озбиљан форум за регионалну сигурност и стабилност. ШОС настоји да промени међународни систем и блоковску политику и заједнички ради на промовисању развоја међународног поретка на праведнији и рационалнији начин.

Мада је 14. самит БРИКС-а у Пекингу 23. и 24. јуна одржан на даљину, окупио је, поред садашњег петочланог језгра, рекордан број земаља као учеснике у тзв. БРИКС+ формату, иницијативи за проширење групације БРИКС. Уз челнике БРИКС-а били су председници Алжира, Аргентине, Египта, Индонезије, Ирана, Казахстана, Сенегала Узбекистана, те премијери Камбоџе, Етиопије, Фиџија, Малезије и Тајланда.

Механизам БРИКС-а одржава дух "отворености, инклузивности и обострано корисне сарадње" и аутентична је мултилатералност.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да се "више од десетак" земаља званично пријавило за придруживање БРИКС, после одлуке у Пекингу да буду примљени нови чланови. Неколико великих земаља у развоју изразило је жељу да се придруже блоку – познато је да су захтев поднели Аргентина и Иран, а ових дана, такође, Алжир.

Мишљење је да се у процесу проширења БРИКС може усредсредити на: а) земље које је Кина, као домаћин самита 2017. позвала да присуствују - Египат, Кенија, Таџикистан, Мексико и Тајланд; б) састанак министара спољних послова БРИКС у мају 2022, коме су присуствовали Аргентина, Египат, Индонезија, Казахстан, Нигерија, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Сенегал и Тајланд; в) укључивање економија у развоју из Групе 20 - Аргентина, Индонезија, Мексико, Саудијска Арабија и Турска.

Упућени указују и да је свака од земаља чланица БРИКС-а лидер у регионалној интеграционој групи. Русија је то у ЕАЕУ, Бразил међу земљама латиноамеричког удружења Меркосур, Јужна Африка у Заједници за развој Југа Африке, Индија у удружењу за регионалну сарадњу Јужне Азије (SAARC), а Кина у ШОС, у оквиру Споразума о слободној трговини Кина-АСЕАН, као и у обећавајућем свеобухватном регионалном економском партнерству (РЦЕП) у Индо-Пацифику.

„БРИКС је привлачан за друге земље јер има огроман потенцијал да прошири интеракцију на читавом ободу земаља Глобалног Југа, на све земље у развоју", рекао је руски стручњак Јарослав Лисоволик. Простор који се формира на основу БРИКС+ је, по Лисоволику, огроман и „укључује више од стотину земаља...“.

За то време, у ШОС, Авганистан, Белорусија, Иран и Монголија имају статус посматрача. Азербејџан, Јерменија, Камбоџа, Непал, Турска, Шри Ланка и Мјанмар су партнери у дијалогу.

Октобарски самит ШОС у узбекистанском античком граду Самарканду је означио почетак поступка уласка Белорусије у групацију и доделио Египту, Саудијској Арабији и Катару статус партнера у дијалогу. Постигнут је договор о покретање процедура које укључују давање таквог статуса Бахреину, Малдивима, УАЕ и Кувајту.

Захтев Турске, као чланице НАТО-а, за учешће у ШОС последњи је знак померања глобалне власти са Запада на Исток. Турска гледа на Исток како би ојачала своје везе и повећала властити стратешки значај. Уколико Турска успе у својој пријави, постаће прва чланица Северноатлантског пакта која ће се придружити ШОС као пуноправна чланица.

По руским стручњацима, а гледајући у будућност, ШОС ће можда успоставити ближе везе са земљама Југоисточне Азије, пре свега са АСЕАН, који окупља 10 држава у бујајућем региону. Ближа сарадња са тешкашима попут Индонезије, Вијетнама и Малезије значајно би повећала економски потенцијал ШОС.

Такође је оправдано успостављање веза ШОС за са регионалним интеграционим групама и институцијама за развој Евроазије, попут ЕАЕУ, Саветoм за сарадњу у Заливу (GCC) и Иницијативoм у Бенгалском заливу за интерсекторску техничку и економску сарадњу (BIMSTEC).

Стварање неколико таквих партнерстава могло би се комбиновати под покровитељством ШОС+ формата. Формат ШОС+ могао би се проширити и изван Евроазије и укључити партнерства између економија ШОС и регионалних група и земаља са других континената.

На крају, процес формирања партнерстава и савеза широм Евроазије у оквиру ШОС добија на значају. Стратешки би била важна и синхронизација у развоју структура БРИКС/ШОС и БРИКС+/ШОС+. Усклађеност глобалне платформе за економије у развоју (БРИКС+) са евроазијском платформом (ШОС+)  допринела би успостављању "Скупштине алијанси".

Глобални Југ против златне милијарде

И то нас доводи до тога где ће се одвијати даља надметања Глобалног Југа и „златне милијарде“ - око транспортних коридора, а не због територијалног освајања. Нарочито ће широм Азије бити потребна помоћ у изградњи транснационалне инфраструктуре.

У свом метеорском привредном расту који је НР Кини омогућио и покретање Иницијативе Појаса и пута (БРИ) – па на Западу ту државу доживљавају као егзистенцијалну претњу „међународном поретку заснованом на правилима“ – Пекинг развија инфраструктурне коридоре кроз Евроазију, као и Поморски пут свиле од Јужнокинеског мора и Индијског океана све до Европе.

Цвета изградња теретних железница и у Русији и централноазијским државама, некадашњим чланицама СССР. Изградња железница повезује их са амбициозном БРИ.

Кина гради шест међународних економских коридора: ка Монголији и Русији; повезивање преко Евроазијског тла обала Пацифика и Атлантика; Централну и Западну Азију све до Арабијског полуострва; везу са Индокинеским  полуострвом; већ чувени коридор преко Каракорума ка Пакистану; те ка земљама које излазе на Бенгалски залив (BCIMEC).

Тренутно нарочиту пажњу привлачи Међународни транспортни коридор Север-Југ, који повезује северозапад Русије са Персијским заливом преко Каспијског мора и Ирана до индијских лука. Mултимодална мрежа поморских, железничких и путних праваца дужине 7.200 километара је класичан интеграциони пројекат Југ-Југ: повезује Индију, Авганистан, Централну Азију, Иран, Азербејџан и Русију све до Балтичког мора. Време превоза робе до Санкт Петербурга је 25 дана.

Однедавно постоји и Северни морски пут дуж руске обале све до Баренцовог мора. Кина и Индија су веома усредсређене на Северни морски пут.

Надметање за економске коридоре постаје још сложеније у "цевоводима". Током протекле две деценије, енергетски коридори су били високо политизовани и у средишту су непопустљивих глобалних такмичења у цевоводима – од BTD-А и Јужног тока, до Северног тока 1 и 2, као и бескрајних пројеката Туркменистан-Авганистан-Пакистан-Индија (TAPI) и Иран-Пакистан-Индија (руски) гасоводи.

На самиту БРИКС-а у Пекингу, председник Си Ђинпинг је подсетио учеснике на древну кинеску пословицу: "Са једним срцем и јединственим умом можемо постићи све чему тежимо." Азија верује у „дијалог међу цивилизацијама“ пре него у „сукоб цивилизација“.