Мрачне тајне ЕУ корупције

Иако Европски парламент у својим резолуцијама често дели лекције о "владавини права" и важности "борбе против корупције" другим државама, кандидатима за чланство у ЕУ, протеклих дана се и сам нашао у жижи велике афере која из дана у дан постаје све скандалознија. Клупко корупције, дубоко усидрено у срцу Европске уније почело је да се одмотава од тренутка хапшења подпредседнице Европског парламента Еве Каили.

Тада је у јавност процурело и нетранспарентно лобирање унутар ЕУ и ЕП кроз шему нуђења политичких услуга за милионске износе.

Истражни органи Белгије градили су, потпомогнути тајним службама, више од годину дана случај који је сада избио у јавност. У међувремену је обављено 16 рација на адресама пребивалишта високих функционера Уније у неколико белгијских градова. Заплењено је више од 1,5 милиона евра, а шест особа је, за сада, суочено са оптужбом за корупцију.

Званичници ЕП, међутим, страхују да хапшењима ту није крај и да би круг могао бити проширен именима и других високопозиционираних функционера ЕУ.

Снимање разговора не функционише

Све се захуктало прошлог месеца, када се Каили јавно успротивила резолуцији Европског парламента којом се Катар осуђује због бруталне експлоатације и смрти радника миграната који су градили стадионе Светског првенства у фудбалу. Афера Катар гејт је уз све сочне детаље из живота "најлепше европске политичарке" и њеног партнера заправо разоткрила већи проблем, сакривен у механизмима усвајања европских закона.

Није тајна да је већ дуги низ година законодавство ЕУ под утицајем праве армије лобиста. Бројнији су чак и од државних службеника, запослених у Бриселу, главном граду ЕУ. База података европских лобиста тренутно садржи имена више од 12.400 регистрованих особа. Али ни то није све јер су изузети званичници "трећих земаља". Што значи да, ако, на пример, америчка амбасада лобира да прогура неки свој захтев у контактима са званичницима ЕУ – тај контакт "махом" није регистрован.

Ту је још прегршт других "рупа" у правилима пословања Уније, између осталих - требало би, на пример, да се сви састанци између званичника ЕУ и лобиста обавезно снимају, али је јавна тајна да то у пракси често не функцонише, јер не постоји механизам контроле.

Постоје и правила о "периоду хлађења", дакле пословима које званичници по престанку својих мандата на позицијама унутар органа ЕУ не смеју да обављају у циљу спречавања ефекта "кружних врата". Занимљиво је да та правила не важе за - европосланике. И то упркос чињеници да су у прошлости многи од њих већ били ухваћени са прстима у мармелади.

Поменимо пример бивше комесарке за конкуренцију Нели Кроес која је 2015. године, одмах после напуштања функције у Европској комисији, покушала да лобира код холандске владе да полиција "одустане" од истраге о Уберовој канцеларији у Амстердаму.

Познат је и случај Зорана Талера, некадашњег словеначког министра спољних послова, који се потом винуо међу европосланике и обрукао када су га британски новинари тајно снимили како пристаје да прогура одређене амандмане кроз закон у замену за "подстицај" тежак 100.000 евра.

Метастазирана еврокорупција

Алберт Алеман, професор права ЕУ на ХЕЦ Паризу, оцењује да је систем етике и интегритета ЕУ "прилично софистициран, прилично напредан", а мана му је што је "пун рупа", посебно када је у питању Европски парламент. Проблем је лоша примена етичких правила.

"У суштини, четвртина споредних послова европарламентараца свакодневно је изложена сукобу интереса", упозорава професор.

Да је хапшење потпредседнице Европског парламента само врх леденог брега метастазиране "еврокорупције" показује чињеница да је отворена истрага и о нетранспарентном склапању послова шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лејен са фармацеутским гигантом "Фајзер" и другима произвођачима вакцина за сузбијање ковида. На мети су и сумњиве СМС поруке поводом којих председница ЕК одбија да се изјасни, иако је константно бомбардована питањима с тим у вези.

Фон дер Лејенова је од стране европског омбудсмана већ критикована због "лошег управљања" јер је Европска комисија одбила да објави садржај њених СМС порука послатих главном извршном директору "Фајзера" приликом набавке 1,8 милијарди доза вакцина против коронавируса за становнике 27 држава-чланица ЕУ.

Током склапања уносног посла вредног 35 милијарди евра, за који се фон дер Лејенова хвалила да га је лично закључила, цена дозе вакцине скочила је са првобитних 15,50 на 19,50 евра. Европска комисија сада тврди да су поруке које су претходиле склапању бизниса – избрисане. И то иако су морале бити део "званичне документације". Поврх свега, супруг фон дер Лејенове, Хеико, био је у то доба запослен у предузећу које је у власништву "Фајзер".

Заблуда о непристрасној институцији

Наведени примери показују да је једна од највећих заблуда спознаја о Европском парламенту као институцији која непристрасно ради у интересу свих грађана ЕУ. Познаваоци праксе рада Европског парламента не крију да су европарламентарци често само формални предлагачи законодавства, а да су прави аутори заправо лобистичке групе и велике корпорације.

За већину лобистичких група најтежи део њиховог посла није како пронаћи подобног посланика у Европском парламенту. Најтеже је пронаћи начин испоруке готовине без ризика да ће незаконита трансакција једног дана испливати на светло дана. Кривица да је пукла Катар гејт афера лежи искључиво на изузетној ноншалантности и аљкавости подмићених актера, иако није било конкретног трага о исплати новца.

Катарци су, наиме, у седиште ЕУ послали неколико кофера пуних пара, све како би спровели жељени резултат – одбацивање нежељене резолуције у Европском парламенту. Радило се о "патетичним количинама новца", бар што се тиче финансијских могућности имућног Катара.

Ева Каили, њен партнер, такође својевремено запослен у ЕП, као и још троје у аферу умешаних европских посланика, показало је завидну глупост пошто су готовину од добијеног мита - држали у својим становима. Полиција је прво пронашла 600.000 евра, потом је запленила још 900.000, што је, све укупно, за Катар - бакшиш.

Поштено коруптивни

Када је у питању корупција, деликт у коме је уловљена од стране посланичких колега са подпредседничког места разрешена Каилијева, како би смањили бруку, можда и није највећи проблем са којим се суочава Европски парламент.

За парламент се, с обзиром да сами европарламентарци одбацују строжи начин контроле, може рећи да је у случајевима, као што је Еве Каили, поштено коруптиван. У већини случајева стране компаније или владе европарламентарцима на крају "исплате надокнаду" за њихове криминалне "услуге".

Већи проблем је што постоји вид потпуно бесплатне корупције унутар тела ЕУ, а која се одвија по систему "јавне тајне". Како то изгледа открива пример готово једногласног усвајања резолуције о Русији као терористичкој држави без валидног правног основа и без релевантних доказа. То није био једини случај када су европарламентарци слепо аминовали одлуке које су у интересу "господара са друге стране Атлантика".

Политика ЕУ је заснована на потпуно погрешним закључцима о природи сукоба у Украјини; на наопаком темељу је изграђена и погрешна политика санкција која се европским државама вратила као бумеранг и штети пре свега чланицама ЕУ.

Европљани - "корисни идиоти" Америке

Вазални однос према Вашингтону донео је Европи енергетско сиромаштво, назадовање, сукобе и деиндустријализацију… Све то под лажним барјаком "одбране европских вредности" и "одбране суверенитета Украјине", иако је јасно да је окидач рата смишљен у Вашингтону, а не у Москви.

При чему европарламентарци за своју предузимљивост за интересе САД и америчког прокси рата у Украјини изузев (бајних) плата и бројних привилегија (које им следују на рачун пореских обвезника ЕУ) нису добили од Американаца ни цент. Па чак ни јефтинији гас који државе чланице ЕУ сада увозе из САД уместо из Русије; при чему амерички гас плаћају по шест пута вишој цени од оне која важи у САД, што се недавно чак и француском председнику Емануелу Макрону учинило да није "ни мало пријатељски".

Описан је највероватније не само највећи него и најбизарнији пример "европске корупције" у којој европарламентарци обављају улогу "корисних идиота" за рачун САД, а против интереса сопствених бирача – потпуно бесплатно. Ту нема кофера долара који би могли да освану у приватним становима, као у случају Еве Каили. Зато грађани ЕУ разорне последице те политике виде - у својим новчаницима.