Најбољи дани

Била је то је осмина финала Лиге шампиона те сезоне, 2008/09, играли су Ливерпул и Реал Мадрид у Ливерпулу, друга утакмица, прву је изгубио Реал код куће, али није битно шта је било пре и шта је било после, за мене је битно шта се десило у четвртом минуту, на самом његовом почетку, Стивен Џерард с леве стране додаје Торесу који је с леве стране капице шеснаестерца. А Торес, каквог га је свети Бог дао, прима је левом кроз ноге и даје себи фор ка голу, али такав да се створи сам испред Касиљаса.

Канаваро је једва сачувао кичму, Гаго се чудио, Рамос је са своје стране гледао беспомоћан, а Торес, он је потрчао за својом лоптом и да је неко други био на голу могао би да бира где ће да смести лопту, али Касиљас се поставља како је њега Бог дао и оно што је кључно, он чека, јер он то себи може да допусти, он чека више него што би било који голман на свету био у стању да чека а да то има смисла, и Торес бира ближи угао, и то би у свим другим случајевима било стрељање, осим у овом.

Касиљас, који није био на земљи иако би по свим правилима већ требало да буде, избија шпицом десне ноге лопту поред стативе. И ништа, игра се наставља. Видели смо крупно и Торесово и Касиљасово лице после тога и то је све. Мислим, шта би па могло да се деси, да се изгрле и изљубе то не иде, мада би мени то било једино нормално. Добио је Ливерпул утакмицу и то с 4:0, Торес је ускоро после те ситуације дао први гол, прошли су и у четвртфиналу изгубили од Челзија, али то су подаци које знам, а једино чега се стварно сећам је та акција. Ако бих могао да било кога питам било шта о било чему, укључујући све научнике за које знам, уметнике, проналазаче, мајку, оца, значи кад вам кажем све, мислим на све, кад бих могао да завирим у било који кутак људске свести из било ког времена, ја бих изабрао Фернанда Тореса и Икера Касиљаса, и тај тренутак.

Не би ми сметало да ми кажу да је све то део спорта, фудбала, да утакмица иде даље, да живот иде даље, да је то само тренутак у мору тренутака, могли би да ми кажу да се једва сећају тога, да је могло да испадне овако или онако, да су у питању милиметри, али ја бих волео да чујем шта имају да кажу та два човека о тој ситуацији.

Ја нисам никад добро играо фудбал, нисам неко ко памти утакмице и играче, ево сад сам морао да тражим по нету кад се то тачно десило. Дуго сам мислио да му је Џерард додао из аута, тако сам то памтио, па сам онда видео да није, али сећам се сваког покрета од како је Торес примио лопту па док није отишла у гол аут. Због те ситуације научио сам много о фудбалу, хтео сам да што боље разумем шта се десило, тражио сам чија је грешка у питању, проучавао сам углове као да су у питану машине а не људи, и све се уклапало у људско, осим тог Касиљасовог чекања и трзаја десном ногом, у том тренутку. То нико није очекивао, можда ни сам Касиљас, али ето, урадио је то, и није примио гол.

Изгледа да ту није било грешке, него је његов најбољи дан био бољи од Торесовог најбољег дана, и то је све. Такве ствари се дешавају, а ја и даље не знам шта то значи, и да ли нешто значи, осим да некад мораш да прихватиш да твој најбољи дан није довољно добар. А то сигурно није лако, мада делује као да може да буде лековито.