Која је квота на младе?
По броју кладионица које ничу на сваком другом ћошку у Београду, по спонзорствима, промотивним спотовима и билбордима који ангажују вероватно најскупље јавне личности из домена спорта, музике, глуме и естраде, неке чак и светског ранга, јасно је да овај бизнис цвета све у шесн'ест и да му све иде на руку! За то време статистика забележених зависности од коцке расте и све је више забринутих и готово беспомоћних родитеља. Питам се, како је могуће да коцка бива све доступнија
У Србији има 300.000 зависника од коцке, наводи се из СОС центра за превенцију и лечење патолошког коцкања, што значи да је око милион људи погођено овим проблемом, уколико узмемо у обзир њихове породице. Највише је оних између 18 и 25 година, јер се старосна граница последњих година померила према млађој популацији. Србија се у истраживањима котирала као земља у самом врху Европе по броју коцкарница по глави становника.
Игре на срећу у великом броју случајева остају само игре, али морали бисмо се правити да не видимо слона у стакларској радњи, па да не споменемо да ту има нечега што лукаво провоцира одређене људске караткеристике или одређене структуре личности, те да се може десити да ова наизглед безазлена игра склизне у опасну зависност.
Уколико као присутан родитељ брзо приметите прве симптоме, промене у понашању, новац који нестаје из куће или новац који се одједном необјашњиво појавио код вашег детета - адолесцента или младог човека, и одведете га по хитном поступку код стручног лица, суочавате се са реалношћу која гласи – без обзира што сте рано установили проблем, после нпр. месец или два, ваше дете се третира као зависник и ваш однос према њему у будућем току лечења подразумева да му се ништа не верује.
Мозак лучи допамин, што изазива осећај позитивног узбуђења и среће након успеха у овој игри. Како наш мозак памти и везује ова позитивна осећања за активност коцкања или клађења, као и за саму ситуацију и одређене елементе исте, након више понављања ове везе се учвршћују, као и жеља да се доживљено поново проживи. Окидачи из спољашње средине који провоцирају ново коцкање могу бити најразличитији. Уз варљиво уверење да је провалио систем, млад човек може наивно и исхитрено ући у ризичну игру и брзо изгубити новац, а недуго након тога може се наћи у ситуацији да новац позајмљује и то од непознатих људи - читај зеленаша.
Како би се изашло из дугова улети се у још веће проблеме у покушају да се новац врати даљим позајмљивањем или другим недозвољеним илегалним радњама. Након губитка, људи зависни од коцке биће склони депресивности, несаници и осећају празнине који тражи нову стимулацију и тако у круг. Као и сви зависници, постају склони манипулацији, лагању, занемаривању свих обавеза, док се породица суочава са суновратом измиривања огромних дугова у што краћем року, а камате дивљају из сата у сат. Зависност од коцке је тешка мука не само за појединца, већ озбиљно погађа целу породицу, а проблем је и за друштво у целини. Зависност од коцке је болест која се тешко лечи.
Наше здравствене установе срећу се са овом зависношћу и код малолетних лица, иако је законом забрањена за ову популацију. Ако вам није јасно како се онда малолетни коцкају - одговор је да проналазе неког од старијих да уплати одређену своту за њих или ће им се неко од старијих већ сам понудити.
Оно што посебно забрињава јесте изобиље понуде која се појављује пред очима деце и младих не само на улици, већ и он-лајн уз примамљиве поруке којима их њихови идоли позивају да се ухвате у ово коло. Промоција коцкања згодно се залепи за садржај који деца гледају на јутјубу, а који већ сам по себи често ствара привид да се може добро живети од забаве и да се без много муке може доћи до много пара.
Др Светлана Вучетић, неуролог, специјалиста за болести зависности, руководилац одсека дневне детоксикационе болнице, у подкасту „Агеласт“ наводи да је број пријављених случајева у Драјзеровој само у првој половини 2022. године порасатао чак 30 одсто у односу на годину пре.
Ако желимо здраво друштво, омладину и породице, како је онда дозвољено рекламирања садржаја који потенцијално изазива зависност, а коју Светска здравствена организација препознаје као болест? И то непрестано и у ударним терминима...
Да ли нам стварно не боде очи чињеница да врхунски спортисти и осведочени идоли младих са којима се они поистовећују, дају подршку популаризацији "игара" које читаве породице у својим несрећним исходима могу да "завију у црно", представљајући их као безазлену забаву или неки шмекерски животни стил?
Да ли је цео систем и читава палета истакнутих и успешних појединаца без свести о томе шта се и на који начин промовише? Ко је крив кад игра постане болест – тек стасале особе, још увек незреле да разуме са чим се игра? Да ли је оно што пише ситним словима опрало сваку одговорност са свих? Коју поруку ће разумети младић или девојка која гледа ту атрактивну рекламу – слова упозорења која се и не примећују, ал формално су се сви њима оградили или сјај, гламур, шарм, забаву и смех који им упућују славне личности или друштвено признати и истакути појединци док се коцкају, проводе к'о никад у животу, побеђују и, уз све то, излазе пуни кеша, задовољни и на крају увек срећни и здрави?
Сећам се динамичне полемике о томе колико коцкарница мора да буде удаљена од школе и да ли се то поштује, али данас не говоримо довољно о томе да су платформе за коцкање и клађење постале доступне свима на мобилним телефонима. Он-лајн коцкање експанзију је доживело током короне. Верујем да ово упеца њихову пажњу попут скроловања по друштвеним мрежама. Стално је присутно, а слогани на овим сајтовима гласе отприлике овако: "Играј у свако доба дана и ноћи!" Неки су се чак рекламирали са #neizdrž. Да ли то треба да буде духовито?
На сајту Светске здравствене организације наводи се да је дошло до укрштања гејминга и коцкања кроз одређене интернет платформе и да се може срести прелазак из једне зависности у другу или преплитање обе.
Ово и не чуди, јер он-лајн коцкање може лако заличити на играње игрица. Чињеница да је отварање он-лајн налога дозвољено само за пунолетне није нарочито утешна из више разлога: 1) они су вешти да заобиђу ове забране; 2) са 18 година многи су и даље незрели и поводљиви, јер адолесценција још траје и 3) цела породица је изложена и свакако ћете ви спашавати своје дете без обзира што је "од јуче" пунолетно.
Из сведочанстава оних директно погођених овом темом делује да наш систем још не препознаје ову проблематику у довољној мери, па преступници који због коцке завршавају у казнено-поправним установама немају изречену меру обавезног лечења.
Кладионице спонзоришу спортске клубове, спортске преносе, организују или подржавају друштвено одговорне догађаје и акције, а где год се окренете видећете њихову примамљиву понуду. Они све раде у складу са законом, тако да се поставља питање зашто тај закон озбиљно не заштити нашу децу. Шта нам је важније? Крајње је време да се рекламирање ових садржаја забрани, као и могућност коцкања он-лајн. Од свих порока које смо решили да склонимо из видокруга деце, зависност од коцке је међу онима које се најтеже лече. Данас није ваше дете, али можда већ сутра схватите да јесте. Коме сте онда препуштени? Само себи!? Како да му помогнете, кад више не можете да му верујете? Кућа увек добија, а узела је већ много више него што смо свесни. Много више од пара. Нешто неупоредиво вредније.
