Ко је миран, а ко послушан на Блиском истоку?
Фактор МБС и Блиски исток
Након самита арапско-исламских земаља у Ријаду поводом ситуације у Палестини, израелски премијер Бењамин Нетанијаху им је поручио: "Кажем арапским лидерима, ако желите да сачувате своје интересе, морате да урадите једну ствар - да будете мирни".
Нису говори у УН једини који су били важни у данима пре 7. октобра и почетка "Поплаве Ал Аксе". Док су се у Генералној скупштини УН одржавали историјски говори, важан интервјуу Фокс њузу дао је Мохамед бин Салман, престолонаследник Саудијске Арабије.
Једна од главних теза престолонаследника била је да су везе његове земље са Израелом сваким даном све ближе и да би мировни договор две земље могао да буде "највећи историјски договор од краја Хладног рата", али је истакао да однос нормализације веза са Израелом зависи и од палестинског питања рекавши: "За нас је палестинско питање веома важно. Морамо да решимо тај део".
Осим стандардних и никад угодних - "пенал" питања о везама Саудијаца са догађајима 11. септембра, новинара Брета Бајера интересовало је и питање убиства новинара Џемала Кашогија у саудијској амбасади у Истанбулу. Бајденова администрација је као један од својих првих корака од уласка у Овални кабинет учинила да се одобри објављивање извештаја у којем ЦИА закључује да је саудијски престолонаследник директно "одобрио" убиство Кашогија. Тим документом значајно је нарушен углед престолонаследника МБС-а у свету што се процењује као прва велика грешка Бајденовог тима која би могла да има скупу цену у америчкој политици на Блиском истоку. Приступање Саудијске Арабије "БРИКС плусу" и значајно приближавање економских односа са Кином, обимна трговина у јуанима и последњи, симболички пример у низу све хладнијег приступа МБС-а према Бајденовој администрацији било је дуго чекање државног секретара САД, Ентонија Блинкена на састанак код престолонаследника.
Равнотежа у дисбалансу снага Блиском истоку
Процена "погрешног" играња на карту противника у свету политике се готово догматски кажњава - ништа мање сурово него ли кршење закона по верском праву. Неопростиво клађење МБС-а из угла демократа била је одлука саудијског принца о инвестицији државног фонда Саудијске Арабије у приватну компанију Џареда Кушнера, зета бившег председника Трампа, убрзо након што је напустио своју улогу саветника председника за Блиски исток.
Преко те "грешне" трансакције тешко се може прећи у свету где је новац мерило вере и лојалности.
Новинара Фокс њуза интересовао је и став Саудијске Арабије по питању иранског нуклеарног програма на шта је престолонаследник рекао да ако икад Иран добије такво оружје, да би у том тренутку и Саудијска Арабија "морала да га набави из безбедносних разлога, ради балансирања снага". Данас, Саудијци обарају ракете које иду ка Израелу, док би неки рекли да је баланс снага на Блиском истоку поремећен оног момента када је Израел стекао право да поседује нуклеарно оружје, иако су иранско-саудијски односи кроз историју готово увек били условљени иранско-израелским односима.
Од операције Ајакс до челичних мачева
Постоји теза да Американци нису примарно интервенисали тако често на Блиском истоку због ресурса и нафте, које имају на претек из сопствених извора и преко већ лојалних савезника, већ да би сачували Израел од околних арапских земаља. Обарање са власти демократски изабраног премијера Ирана Мохамеда Мосадека1951. године, заједнички је спроведено кроз британско-америчку операцију државног удара под називом "Ајакс".
Доласком Мохамеда Реза Пахлавија на власт, саудијско-ирански односи били су у сенци нарастајућих израелско-иранских односа. Врхунац тих релација дешава се 1977. и то у области војне индустрије - Израел и Иран заједничким снагама раде на развитку ракете "јерихон - 1", названој по древном граду на Западној обали.
Јаков Шапиро, званичник министарства одбране Израела задужен за координацију преговора са Ираном од 1975. до 1978. године, присећа се: "У Ирану су нас третирали као краљеве. Пословали смо са њима у запањујућим размерама. Без веза са Ираном, не бисмо имали новца да развијемо оружје које је и данас на првој линији одбране државе Израел". Тако је данас ракета "јерихон - 3" један од главних ослонаца одбрамбене индустрије Израела.
Убрзо након што су шах Реза Пахлави и тадашњи израелски председник договорили рад на ракети великог домета, долази до револуције у Ирану 1979. и раскида сарадње на заједничком израелско-иранском ракетном програму. Израел је упркос свему томе био један од главних савезника Ирана у његовом рату против Ирака, док је Садам Хусеин осамдесетих година био на власти, надајући се да ће повратити свој утицај који је нестао након Исламске револуције. Бењамин Нетанијаху је 2002. у америчком Конгресу лобирао за америчку инвазију на Ирак и рекао: "Ако уклоните Садамов режим, гарантујем вам да ће то имати огроман позитиван одјек у региону".
Двадесет година после америчке инвазије на Ирак, након које је ситуација на Блиском истоку промењена у контрасмеру од жеље Нетанијахуа - јачањем Ирана, прави ли "Мистер секјурити" грешку док у Гази немилосрдно спроводи операцију под називом "Челични мачеви" и где по други пут најављује тектонске промене на Блиском истоку - имају ли мачеви Нетанијахуа два краја?
Крај другог дела
