Друштво

Повратак цепелина у Русију: Може ли стара технологија да реши савремени проблем

Једна стара технологија могла би да добије нови живот, посебно јер се у удаљеним деловима света - попут Арктика - изградња путева, железнице и аеродрома често показује као прескупа. Ваздушни бродови, некада симбол раног доба авијације, могли би да добију нову улогу у превозу тешког терета, посебно у областима у којима је приступ копненим путем отежан или немогућ.
Повратак цепелина у Русију: Може ли стара технологија да реши савремени проблемGetty © AI/ChatGPT

Русија од 1. фебруара 2027. године уводи нови државни стандард за цепелине, чиме прави још један корак ка поновном развоју ове врсте летелица. Ипак, усвајање стандарда не значи аутоматско одобрење за масовну производњу или обављање комерцијалних летова. Предстоје испитивања, провере безбедности, обука посада, као и успостављање система одржавања и одговарајуће земаљске инфраструктуре. 

Интересовање за ову технологију посебно је повезано са потребама руског севера и Арктика, где је допремање терета скупо, а изградња путева и аеродрома није увек економски оправдана. Због тога се поставља питање да ли би ваздушни бродови могли да попуне празнину између авионског и копненог транспорта или ће остати само амбициозан технолошки пројекат.

Државни стандард утврђује опште захтеве за ваздушне бродове различитих конструкција, њихове компоненте и земаљску инфраструктуру, чиме допуњује постојећи регулаторни оквир.

Одакле потреба за цепелинима

Русија има огромну територију на којој су традиционални начини допремања робе често прескупи или непрактични.

На руском Арктику постоји 725 насеља. Само 429 повезано је са регионалним центрима путевима који су проходни током целе године. Преосталих 296 зависи од сезонских путева, авијације и водног транспорта, док је приближно 17 одсто насеља повезано са спољним светом искључиво зимским путевима.

Када се такви путеви затворе, допремање опреме, грађевинског материјала и хране постаје озбиљна препрека. Изградња сталног пута или железничке пруге исплатива је само ако постоји довољно велики и стабилан проток терета. Авиону је потребна припремљена писта, док је превоз тешке робе хеликоптером скуп.

Тако настаје транспортна замка: Без инфраструктуре је тешко развити удаљено налазиште или индустријски објекат, али њена изградња само за потребе једне локације често има превисоку цену. Зато цепелини могу да реше овај проблем.

Зашто су ваздушни бродови напустили небо

Историја ваздушних бродова обележена је и великим несрећама. Најпознатија је катастрофа немачког "Хинденбурга", који се запалио приликом слетања у амерички Лејкхерст 1937. године. Девет месеци касније, у фебруару 1938. године, совјетски ваздушни брод СССР-В6 срушио се након што је по лошем времену ударио у планину Небло.

Ове несреће учврстиле су представу о ваздушним бродовима као опасним и гломазним летелицама. Међутим, њихово повлачење из редовног путничког саобраћаја није било последица само катастрофа. Авиони су временом постали бржи, имали су већи домет и били погоднији за редовне летове. За разлику од ваздушних бродова, нису захтевали огромне хангаре и јарболе за привезивање, а ширење мреже аеродрома постепено је решило и питање земаљске инфраструктуре.

Ваздушни бродови наставили су да се користе за оглашавање, надзор и научне потребе, али су изгубили трку са авионима у превозу путника.

Данас се интересовање за њих враћа из другачијег разлога - у областима без путева и аеродрома предности класичних авиона нису увек довољне. Савремене конструкције се знатно разликују од летелица из прве половине 20. века. Уместо запаљивог водоника, многе користе незапаљиви хелијум, док су омотачи направљени од модерних синтетичких материјала, а дигитална навигација и нови мотори олакшавају управљање.

Технолошки напредак отклонио је нека од ранијих ограничења, али није учинио ваздушне бродове универзалним решењем за транспорт. Њихове могућности тек треба да буду проверене у реалним условима, укључујући и на северним рутама.

Колико би коштао превоз ваздушним бродом

Слично као код такси-превоза, изглед возила није пресудан. Важно је колико кошта превоз по километру, узимајући у обзир амортизацију, одржавање и укупну километражу. Управо такви прорачуни омогућавају да се о економској исплативости говори на основу конкретних трошкова, а не само технолошких могућности.

За летелицу носивости 32 тоне економски трошкови за сада могу да се процене само оквирно. Ако се претпостави да лет кошта приближно 270.000 рубаља (око 2.900 евра), да је просечна брзина око 100 километара на час и да је дужина руте 4.600 километара, процењени трошак превоза износио би 84,3 рубље по тони-километру.

Уколико би летелица била потпуно натоварена и прелетела целу руту од 4.600 километара, укупни трошкови превоза износили би приближно 12,4 милиона рубаља (око 132.360 евра).

Овај износ представља аритметички прорачун заснован на наведеној цени по тони-километру, а не стварну комерцијалну тарифу. У њега нису аутоматски укључени сви могући трошкови конкретног оператера, земаљске инфраструктуре, осигурања, временских услова и повратног лета.

Шта би могло да одлучи о будућности ваздушних бродова

За стварну примену цепелина у Русији ће бити потребна испитивања у северним условима, серијска производња, обучени стручњаци, одговарајућа земаљска инфраструктура и, пре свега, купци спремни да уложе новац у ову врсту транспорта.

Међутим, потребан је и додатни корак - убрзани развој средњег и високог техничког образовања, како би дипломци били спремни за потребе будућег тржишта рада.

Ваздушни бродови не би заменили путеве, железницу и хеликоптере, већ би их допунили тамо где је превоз тешког и габаритног терета сувише скуп. Ипак, коначан одговор неће дати нови стандард нити амбициозни пројекти, већ практична примена. А ваздушни брод који поново плови небом изнад града могао би да буде и призор који подсећа на једно давно доба авијације, пише руски портал "Цариград".

image
Live