Човек по имену Илон

Тешко је замислити да овом планетом тренутно хода контроверзније и мистериозније људско биће од Илона Маска, мултимилијардера, индустријалца и техно визионара који је својим производима потпуно променио свет у коме живимо.

Од масовне производње електричних аутомобила преко усавршавања ракета које воде на Марс до уграђивања чипова у људски мозак и постављања основа за развој вештачке интелигенције, Маск је у свом професионалном животу остварио многе луде снове које је као дечак у Преторији замишљао опсесивно читајући научно-фантастичну литературу Исака Асимова и Роберта Хајнлајна. 

То му чак признају и ривали попут оснивача Мајкрософта Била Гејтса, са којим није у добрим односима због тога што се Гејтс својевремено кладио на пад вредности деоница компаније Тесла, а који за Маска каже: "Можете мислити шта год хоћете о Илоновом понашању, али не постоји нико у нашем добу ко је више учинио за померање граница науке и технолошких иновација".

Масково ексцентрично понашање и неочекивани гестови, али и честе промене политичких и идеолошких позиција које заузима, учиниле су да повремено са њим нисте начисто у процени да ли је у питању човек који је претња за човечанство у стилу мегаломанских негативаца из филмова о Џејмсу Бонду или храбра и човекољубива прометејска фигура, која свесно краде ватру од богова како би помогао људима, преузимајући на себе сву тежину и ризик могуће казне.

Расправе о Масковој амбивалентној улози у друштву само су се додатно распламсале када је званично постао најбогатији човек на свету, а нарочито када је крајем прошле године, наводно мотивисан жељом да спаси слободу говора и демократију у Америци, по вишеструко увећаној цени купио друштвену мрежу Твитер којој је у међувремену променио име (Икс) и значајно олабавио стеге идеолошке и политичке цензуре које су паралисале било какву могућност искрене дискусије између неистомишљеника.

Иако се о Масковом животу доста зна, јер је сам Маск изузетно активан твитераш који често износи детаље из свог приватног живота и мишљења о различитим темама, разумевање ове комплексне и често противречне личности значајно је унапређено и продубљено изласком нове биографије коју је потписао Волтер Исаксон. Одломци и пасажи из овог бестселера у најави већ су почели да пуне странице штампе и интернет портала широм света.

Исаксон је искусан новинар и аутор, специјализован за животописе, који се већ истакао са биографијом Стива Џобса, по којој је касније снимљен и врло запажен филм са Мајклом Фасбендером у главној улози. Исаксон, који је две године пратио Маска у стопу током свих његових пословних и приватних активности и водио исцрпне разговоре са члановима његове породице, пријатељима и сарадницима, води нас, на преко 600 страница, кроз бурни живот овог неспорног генијалца који је прешао дугачак пут од рођења и детињства у Преторији, у Јужноафричкој Републици до статуса најбогатијег човека на свету и вероватно најславније глобалне бизнис иконе.

Сазнајемо да је умало, по рођењу, добио име Ница (по француском граду у коме је зачет), да је био хиперактивно и интелектуално радознало дете, да је правио моделе ракета и играо се са експлозивима већ са пет година, али и да је јако тешко склапао пријатељства и да је био усамљен у школи.

Касније му је дијагностикован Аспергеров синдром, један од поремећаја из аутистичког спектра који отежава социјалну интеракцију и емотивну повезаност са другим људима. Није помогло ни то што је, због свог аутистичног понашања, био редовна жртва вршњачког насиља, а једном приликом, током великог одмора у школи, неколико дечака га је тако дивљачки претукло и бацило низ степенице да је завршио у болници, где је, отеченог и изубијаног лица, морао да лежи недељу дана.

"Ако вас никада нису ударили из све снаге песницом у нос, немате појма како то може да утиче на остатак вашег живота", поверио се Маск Исаксону у књизи.

Најгора ствар у вези с тим инцидентом била је та што је његов отац, након повратка из болнице, окривио њега за напад и одржао му предавање препуно најпогрднијих речи и увреда. Лош однос са оцем Еролом током одрастања вероватно је највише обележио његов живот, јер му је усадио осећај да стално мора да се доказује и бори за очеву љубав и поштовање, а сам Маск свог оца назива "изузетно злом особом" са којом ни он а ни брат Кимбал више не разговарају, јер је направио дете својој поћерци.

Маскови емотивни односи са женама са којима има десеторо деце (две венчане и једна невенчана супруга) такође су били испуњени сталним мазохистичким свађама и драмом, пре свега због тога што, како закључује његова прва супруга Џастин, "Илон љубав види као сталну борбу у којој мора да потврђује своју доминацију."

Вероватно најпикантнији за наше политички радознале читаоце биће делови књиге у којима откривамо да је Маск постао заклети противник левичарске воук идеологије (или "воук менталног вируса" како га назива) када је његов најстарији син одлучио да промени пол и постане женско, истовремено усвајајући марксистичку идеологију која га је додатно удаљила од оца, чијег се презимена одрекао и са којим више не комуницира.

За то Илон Маск криви прогресивистички систем образовања у Калифорнији и то је један од разлога зашто је производњу и породицу преселио у Тексас.

Ту су и сочни инсајдерски увиди о објављивању "Твитер фајлова" када је Маск, уз помоћ бившег новинара "Ролинг Стоун" магазина Мета Таибија, након преузимања сервера компаније, објавио доказе о томе како је претходна администрација платформе направила пристрасан систем модерације садржаја који је довео до тога да се, из политичких и идеолошких разлога, блокирају и цензуришу шкакљиви садржаји попут чланка "Њујорк поста" о лап-топу Хантера Бајдена.

Исаксон не бежи од чињенице да је и Маск у одређеним случајевима, када је његова лична безбедност била угрожена, поступао лицемерно и показао склоност ка цензури и протеривању новинара са Твитера.

Ипак, највећи политички скандал у књизи, који је већ одјекнуо као бомба у светској јавности, јесте откриће да је Маск у септембру прошле године спречио изненадни напад украјинских подморничких дронова на руску флоту у Севастопољу тако што је искључио сателитски Старлинк интернет сигнал којим су дронови навођени.

Исаксон у књизи наводи како је овој Масковој одлуци претходила дискусија са руским амбасадором који га је упозорио да би напад на Крим био прелазак црвене линије после које би нуклеарни рат вероватно био неизбежан.

Закључак о Маску који остаје након читања ове свеобухватне биографије јесте да се ради о генијалном али истовремено тешком и непредвидљивом човеку, егоманијаку титанских амбиција, често најбољих намера са углавном неизвесним исходом, но ипак довољно разумном и савесном да жели по сваку цену да избегне апокалиптичну катастрофу за човечанство, барем до тренутка када се стекну услови за реализацију његове највеће фикс-идеје, колонизације Марса.