Бог створи жену, а речник дефиницију

У "Кембриџовом речнику" "Кембриџ јуниверзити преса" термин ”жена” је означавао – ”одрасло женско људско биће”.  Та дефиниција још увек стоји, није промењена, али се нова, додатна дефиниција појавила испод: ”Одрасла особа која живии и идентификује се као жена, иако је приликом рођења описана као да је другог (другачијег) пола”. Дата су и два примера који се односе на трансродне особе. Први пример гласи: ”Она је била прва трансродна особа која је изабрана на ту функцију”. Други пример је: ”Мери је жена којој је по рођењу додељен мушки пол”.

Промењени су и описи именице ”мушкарац” и ”човек”. Некада је то било ”одрасло мушко људско биће”, а сада је “одрасла особа која живи и идентификује се као мушкарац, иако је приликом рођења описана као да је другог (другачијег) пола”.

Дата су и два примера употребе у том смислу. Први пример: ”Марк је транс мушкарац (мушкарац кога су описали као жену приликом рођења). Други пример: ”Њихов доктор их је (неутрално) охрабривао да живе као мушкарац пре него што се подвргну хируршкој интервенцији”.

"Конзервативни" речници

Пре него ли дубље анализирамо ове нове одреднице, да погледамо шта се наводи у другим речницима и другим језицима на ову тему.

"Оксфордски речник" је остао (још) традиционалан, па је жена ”одрасло женско људско биће” (мушкарац исто тако), међу десетак других значења се не спомиње могућност самоидентификације, али се ни могућност рађања не спомиње као женски атрибут. Амерички "Марион-Вебстестер" се слаже са овом дефиницијом из Оксфорда и међу првих шест значења не спомиње оно које нас сада занима.

Италијански "Трекани" каже да је donna ”у људској врсти индивидуа женског пола”. Што се Италијана тиче, занимљиво је напоменути да реч у свакодневној употреби потиче од латинског dŏmĭna, господарица, а не од femina – жена. Тако да када Данте Алигијери и његове колеге песници из 13. и 14. века певају па кажу ”la donna mia”, то не значи моја жена већ моја господарица, она која командује мојим осећањима и мојим бићем. Велика разлика.

"Шпански речник Краљевске академије" нам даје четири основна значења речи mujer: 1. особа женског пола; жена која је достигла зрелост; 3. жена која поседује квалитете који се сматрају врло женским и коначно, супруга или партнер који је у вези са другом особом из пара. Како овде видимо, четврто значење дозвољава могућност да су у вези две жене, јер не каже да је веза са мушкарцем већ са другим чланом (miembro) заједнице. Ни ово објашњење нам није корисно за нашу анализу, јер се користи циркуларном логиком.

Постоји ли још Британија?

Француско femme, по "Речнику Француске академије наука" означава: 1. људско биће које је дефинисано по својим сексуалним одликама који му (људском бићу) омогућавају зачеће и рађање деце; 2. супруга. Речник наравно даје и примере као што су femme fatale, фатална жена. Француски речник дакле види рађање као sine qua non (неопходно потребно) одлику жене. Самим тим је мушкарац, логично је закључити, људско биће које не може да рађа. И заиста, hommeје: 1. људска врста уопште и 2. људско биће супротног пола од жене.

У немачком је Frau под један особа женског пола, затим супруга, а међу прва четири дата значења нема овога из "Кембриџовог речника".

Руско , женщина по речнику Ожегова из 2012. је ”особа супротна мушкарцу у полу, она која рађа децу”. Како видимо, Французи и Руси у својим дефиницијама способност за рађање сматрају кључном одликом женске јединке.

Дакле, на основу овог кратког прегледа, можемо да закључимо да је речник из Кембриџа уврстио категорију самоидентификације која није прихваћена у другим речницима које смо прелистали. Да ли овде треба додати да ова категорија није ”још” увршћена, или ћемо морати да сачекамо да то видимо.

Тријумф воље

Свакако је занимљиво приметити да се овом новом дефиницијом уводи категорија воље појединца и самоидентификације, као и да је могућност рађања релативизирана. Све то се догађа у свету који навелико практикује рађање сурогатом, вантелесну оплодњу, а разматра се и одгајање ембриона у синтетичким плацентама.

Међутим, ако се запитамо, чему води релативизација биолошких полова, видимо да су, на пример, тренутно призната 72 рода. Род, односно пол, није више бинаран, мушки и женски, већ је виђен као лепеза могућности где сваки појединац може да нађе тачку која му највише одговара. Лепеза почиње (абецедним редом) од Agender, особе без пола до Omnigender особе која осећа да у себи садржи све полове.

Но, да се задржимо на могућности рађања. То је основна карактеристика жене, зар не? Тако су нас васпитавали и тако кажу француски и руски речник. Но, како нас обавештава портал Зиро Хеџ једна скорашња анкета је показала да 22 одсто гласача америчке Демократске партије верује да ”неки мушкарци могу да остану у другом стању”.

Ствар постаје још занимљивија када се у обзир узме пол (женски), раса (бела) и школска спрема испитаника (универзитет) – онда је тај проценат 36 одсто. Значи, скоро 40 одсто белих жена са факултетском дипломом које гласају за Демократску партију верује да ”неки мушкарци могу да остану трудни”.

Јасно да, с обзиром на ове податке, горенаведени речник Кембриџа заиста описује реалност. Жена нема привилегију рађања. И мушкарац може да остане у другом стању и роди. То је мишљење многобројних људи који говоре енглески језик. Ето шта многи мисле кад кажу woman или man!

Жена је, дакле, свако ко се тако осећа и изјасни. Но, овде треба истаћи да речници описују језик и да су колеге из "Кембриџ јуниверзити преса" (најстарија издавачка кућа на свету) овом одредницом само покушали да ухвате дух времена и промена које се догађају у западном друштву.

Суштина те идеје (или идеологије) је да свако може и има права да буде што год пожели. Сви ми, нормално, знамо да је то немогуће. Исто као што је било немогуће у социјалистичком друштву да свако има приходе према сопственим потребама. И то је тачка где идеја прераста у идеологију. Није могуће, али ћемо и даље да верујемо. Јасно је да не могу сви да буду високи и играју кошарку као Никола Јокић. Као што је јасно да не могу сви да буду Норвежани, или Луксембуржани, и живе од издашне социјалне помоћи тих земаља.

Видимо да су тренутно призната 72 рода. Када се одмакнемо од два биолошка рода, чини нам се да је 72 арбитрарна бројка. Зашто само 72? Није логично. После броја два, што је биолошка категорија, улазимо у домен психологије која барата доста непрецизним инструментима – појединци се непрестано мењају.

Значи, ако смо ушли у домен психологије, онда следи могућност да број родова буде једнак броју људских јединки на свету, око осам милијарди. У том случају, наравно, ако је једна особа – једна родна категорија, и сама категорија рода je сасвим релатизована, бескорисна и непотребна. О репродукцији, обнављању људске врсте да и не говоримо. Замислите само колико ту има комбинација. Мушко – женско је било на нивоу дигиталних игрица, 1-2, 1-2, док сада улазимо у еру квантних компјутера.

Нови свет полности подсећа на славног Борхеса и његову причу о савршеној мапи планете. Таква мапа би, по дефиницији, била величине света и прекривала би са огромном прецизношћу земљину куглу. Али би била и потпуно бескорисна. Коме треба мапа величине света? Никоме, као што никоме не треба ни осам милијарди родних категорија. Али 72 категорије су некоме потребне. Вероватно ономе ко те категорије и одређује. Мора да постоји комитет за одређивање броја родова. Како то другачије организовати?