Свет
Избори у Бугарској: Да ли је ЕУ добила "новог Орбана" | Дан увече
Победа Румена Радева била је очекивана, сложили су се гости РТ Балкан сарадник Института за европске студије Душан Илић и историчар Петар Драгишић
Након петогодишње политичке кризе, током које је одржано чак осам парламентарних избора, Бугарска је након гласања у недељу коначно на путу да добије прву стабилну владу од 2021. године. Партија Прогресивна Бугарска доскорашњег председника земље Румена Радева освојила је 44 одсто гласова, што јој је обезбедило апсолутну већину од 130 посланичких места у парламенту који чини укупно 240 посланика.
Убедљива победа партије некадашњег војног пилота, који је поднео оставку на место председника Бугарске у јануару ове године како би се активније укључио у политички процес, дошла је након вишегодишње политичке кризе и антикорупцијских протеста који су довели до пада владе Росена Жељазкова средином децембра.
Радев, који већ годинама важи за најпопуларнијег политичара у Бугарској, током кампање се фокусирао на борбу против олигархије и корупције у земљи која је традиционално рангирана као најкорумпиранија у ЕУ. Радев се такође противио увођењу евра, који је постао званична валута у Бугарској од 1. јануара ове године.
Радев је у прошлости критиковао европску политику према Русији и сукобу у Украјини, истичући да би његова земља требало да преиспита даље наоружавање Кијева, али и да се противи санкцијама против Русије. Доскорашњи бугарски председник се у прошлости јавно противио чланству Украјине у НАТО-у, али и повећању издвајања на одбрану у Европи.
Све то је подстакло западне медије да Радева окарактеришу као "проруског" политичара и да му налепе етикету новог "Виктора Орбана", иако се његови погледи на спољну политику пре могу назвати "прагматичним" него проруским. Након изборне победе, Радев је поручио да ће Бугарска остати на европском путу, али да јој је потребно више "критичког мишљења" у спољној политици.
Он је такође поручио да је потребно обновити дијалог са Русијом, додајући да "ако Европа жели да има праву стратешку аутономију, она мора озбиљно да размисли како ће доћи до природних ресурса".
Недавне изборе у Бугарској такође је карактерисао значајан пад подршке свих других партија у земљи, укључујући и другопласирану странку ГЕРБ дугогодишњег премијера Бојка Борисова, која је освојила тек 13 одсто гласова. Либерална проевропска коалиција "Настављамо са променама – Демократска Бугарска" завршила је на трећем месту са 12,4 одсто гласова, док су све остале листе изборе завршиле са једноцифреним бројем гласова.
Да ли је Радев бугарски Орбан и какав ће бити његов став према Бриселу, Вашингтону и Москви у емисији "Дан увече" говорили су Душан Илић, научни сарадник Института за европске студије и историчар Петар Драгишић.
Саговорници РТ Балкан сложили су се да је победа Радева била очекивана, али и да се Орбан и Радев не могу поредити.
Петар Драгишић је указао да су анкете показивале да ће Радев добити већину на изборима, али да га је изненадила апсолутна већина и то што његова странка може да иде самостално у састављање владе.
"Овај проценат јесте изненађујући и то показује да се овим завршава криза у Бугурској, јер ћемо имати стабилну владу у Софији. Може да иде сам у састављање владе, али могуће је очекивати да иде и у коалицију са либералима. Мислим да ће ићи на ширу платформу, да са неким подели одговорност", навео је он.
Интересантно је, како каже, да међу гласачима Радева има доста младих људи, млађих од 30 година.
"То је необично за партију која није либералне орјентације, није зелена. То говори да његов покрет има перспективу. У првом свом говору он је неколико пута изговорио реч 'енергетика'. Када се каже енергетика мисли се на руске енергенте који су најдоступнији, гледано географски, али нису доступни политички. Као да је тиме дао сигнал шта ће бити та врста прагматизма и какав ће његов приступ бити", указао је Драгишић.
Не мисли да ће Бугарска бити "авангарда новог курса у Европи", али прве изјаве Радева опомињу Брисел да ће енергетика морати да дође на дневни ред.
"Ово је порука Бриселу да се мора размислити о изворима енергије. Деиндустријализација је последица скупе енергије са чиме се Европа суочава од почетка Украјинског сукоба, посебно од почетка рата на Блиском истоку", рекао је Драгишић.
Сматра да је огромна разлике између Орбана и Радева, да је Орбан идеолог, да се бавио друштвом и био на челу државе која је у западним констелацијама далеко снажнија од Бугарске, те је његова улога далеко јача.
"Ни Бугарска, ни Радев неће моћи да играју улогу коју је имала Мађарска и коју је имао Орбан. Мислим да ће његова позиција бити ближа Бриселу него Вашингтону", казао је он.
И Илића није изненадила убедљива победа јер је, како је рекао, он био 'џокер владе у Бугарској' и мудро тактизирао.
"Да је Радев 'бугарски Орбан' је по мени неумесно поређење. Долазе из две државе које имају разлечит однос према Русија. Орбан је водио државу која је традиционално русофобна нација, добрим делом вишевековни противник Србије. Мађарско друштво изграђено на русофобном миту, али је Орбан успео да да га приближи Москви, али и Београду. Успео да надиђе политички амбијент и осећање просечних мађарских бирача", појашњава Илић.
Са друге стране, објашњава, Радев долази из већински проруске нације која је та осећање гајила са правом имајући у виду да су Руси, заједно са Србима, ослободили Бугарску од Османске окупације.
"Њему је лагодније да понекад даје проруске изјаве, јер је то прихватљиво већинском бирачком телу. У том контексту јесте тешко поредити Орбана и Радева. Нешто што би могло да буде заједничко, што је аналогија, то је конзервативан политички миље, сличан поглед на традиционалну породицу, хришћанске вредности. Ту се везе између државника завршавају", навео је Илић.
Подсетио је да је Мађарска са Орбаном успела да спречи одређене санкције Русији, а да је са друге стране Радев као председник државе, самим тим и врховни командант, дозволио да трећина логистичке подршке за украјинску армију иде преко бугарске територије.
"Орбан је радио у спречавању даље ескалације сукоба, док је Радев радио супротно", закључио је он.
Live
