Економија
Крај ере: Како Трампов рат нагриза темеље петродолара | Дан увече
О енергетској кризи и њеним последицама за РТ Балкан говоре проф. др Мирослав Јовановић, почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић и правник Бранко Павловић
Енергетска криза више није прогноза, она је директна последица рата против Ирана и удара тамо где највише боли: на цену енергије и стабилност тржишта.
А кад енергија поскупи, следеће питање је - ко држи новац? Да ли долар и даље влада или петродолар први пут озбиљно пуца? И док Запад брани постојећи поредак, Исток гура нову идеју - петројуан. Али, да ли је то стварна алтернатива или само добро упакован геополитички сан?
О овим и свим другим темама у емисији "Дан увече" говоре проф. др Мирослав Јовановић, почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић и правник Бранко Павловић.
Небојша Атанацковић је рекао да је очигледно да је глобална економија у посртању, те да се томе сигурно нико није надао.
"Дошло је до значајног скока цене сирове нафте и гаса, али се на неки начин, после тог скока она ипак стабилизовала. Зависила је берзанска цена углавном од тога шта ће да изјави председник САД", рекао је Атанацковић.
Када је председник САД Доналд Трамп говорио о скором престанку ратних дејстава, напомиње он, онда је цена почела да се смањује, па је пала испод 100 долара, а сада осцилира око те цифре.
Објашњава да то опет зависи од ситуације- да ли ће ова криза да се настави и да буде дуже присутна, као и да ли ће се у међувремену ратним дејствима урушити оне инсталације које служе за вађење и транспорт сирове нафте и гаса.
"Углавном је светска економија у значајном ишчекивању и може се рећи да је код тога, горе од Европе страдала Азија, која се јако ослањала на иранску, као и нафту из земаља Залива", сматра Атанацковић.
Истиче да су последице већ значајне и да би већ сада могли да се сабирају сви губици и штета која је настала у светској економији.
"Чињеница је да сама обустава значајног броја летова авио-компанија, најбоље показује да је дошло до озбиљног поремећаја, али сви смо у ишчекивању колико ће ово да траје, јер ако буде заиста потрајало, онда ће по неким прогнозама сирова нафта достићи цене које је достизала 2008.године када је коштала око 150 долара по барелу. То и даље стоји као потенцијална могућност", упозорава он.
Економиста проф. др Мирослав Јовановић истакао је да је то само наставак једног хаотичног стања и велике неизвесности у свету у коме више не важе правила која су важила после Другог светског рата.
"Сада је могућност управљања у рукама оних који имају силу и све то има своју цену. Цена нафте расте, неизвесна је, и ту се ствара велика могућност за неизвесност што се тиче инвестиција - у шта улагати", рекао је он.
Како је додао, једини начин је да се из овога изађе је да се улаже у зелену енергију, али она је још увек прескупа и улагање у ту врсту енергије је, додаје, само још један начин да се стави рука у џеп потрошача.
"Нема за сада велике могућности за промену начина функционисања економије у свету", истакао је.
Правник и аналитичар Бранко Павловић рекао је да за ову ситуацију постоје два сценарија те да је један оптимистичан - да нема даљих разарања и да се отворе транспортне руте, те да ће бити потребно 3 до 6 месеци да се тржиште стабилизује. Гори сценарио је тај да рат крене пуним капацитетом што може довести до уништавања производних капацитета и Ирана и арапских заливских земаља.
"Онда више Ормуз није битан као транспорт, јер нама шта да се транспортује. Према том најгорем сценарију доћи ће до апсолутне катастрофе, ударца који сигурно води у рецесију", рекао је Павловић, додајући да ће се видети да ли то води у те велику депресију и кризу, али напомиње и да је западни свет иначе ишао ка рецесији и без свега овога.
Како је истакао, ако би се то догодило, онда би заправо дошли до тога да би Руска Федерација све што нема уговорено са другим државама на основу дугорочних уговора о снабдевању нафтом давала Кини као свом стратешком партнеру и практично не би имала ништа ни за Индију, нити за било кога другога.
Live
