Борба за француски престо: Ко ће наследити Емануела Макрона | Дан увече

Иако је до председничких избора у Француској остало нешто мање од годину дана, број потенцијалних кандидата за најзначајнију функцију у тој држави из дана у дан наставља да расте. Актуелни председник Емануел Макрон, који не може да се кандидује пошто приводи крају свој други мандат на челу Француске, Јелисејску палату ће готово извесно напустити као један од најнепопуларнијих председника у историји земље, а критике на његов рачун могу се чути како са левице, тако и са деснице.

Историчар Синиша Вулић и политиколог Никола Перишић, гости емисије "Дан увече" указали су да ће најјачи кандидат на изборима следеће године готово извесно доћи из редова тврдо десног Националног окупљања. Питање је само да ли ће то бити искусна Марин ле Пен – којој је суд прошле године забранио да се кандидује као део пресуде у корупционашкој афери, или њен тридесетогодишњи штићеник и одабрани наследник Жордан Бардела.

Као најјачи кандидат центра до сада се профилисао Едуар Филип, Макронов некадашњи премијер који је последњих месеци почео да критикује актуелног председника Француске, и који је кандидатуру званично објавио пре неколико дана.

На левици, кандидатуру је најавио лидер партије Непокорена Француска Жан-Лик Меланшон, који је на прошлим председничким изборима био близу другог круга, али чија је популарност претходних година у паду.

Када је реч о умереној левици и десници, за номинацију Социјалиста и Републиканаца надметаће се већи број кандидата, али ниједном од њих аналитичари не дају значајне шансе за улазак у други круг.

У међувремену, Емануел Макрон последњих неколико дана провео је у Африци, где је између осталог учествовао на самиту Француска-Африка, који је одржан у Кенији. Управо је чињеница да је овогодишњи самит одржан у тој англофоној земљи, а не у некој од некадашњих француских колонија, привукао доста пажње јавности.

Од Де Гола до Макрона: Место где сваки француски лидер прави исте грешке

Како су истакли западни медији попут "Гардијана", положај Француске на том континенту ослабљен је након серије антифранцуских пучева у земљама попут Малија, Нигера и Буркине Фасо, као и повлачења француских трупа из више афричких земаља.

Током самита, Макрон је поручио да Француска жели да улаже у Африку, али и да "поштовање суверенитета мора бити од кључног значаја у развоју односа Париза и афричких држава".

Политиколог Никола Перишић сматра да је тренд на локалним изборима показао да странка Марин ле Пен јача, али је подсетио да је, када дође до другог круга, упитно да ли кандидат, било да долази са десног или са левог спектра, има шансе против кандидата који је више окренут центристичким политичким идејама и да се то негде показало као одлучујући фактор у претходним изборним циклусима у Француској, поготово у онима када је Макрон побеђивао, 2017. и 2022. године.

Марин Ле Пен: Желим да се кандидујем за председницу, не желим утешно место премијера

"Управо због тога је сада једна врста лицитације, ко би уопште могао да буде у самом другом кругу, који је неминовно загарантован у овом тренутку, јер ниједна политичка опција нема толико велику подршку да може да рачуна на победу свог кандидата у првом кругу. Вероватно ту предстоји велика борба, управо кандидата који буду долазили са десног и левог спектра. Жан-Лик Меланшон је у претходном периоду показао да итекако може да опорави левицу, која је последњих година била у опадању", казао је Перишић.

Он је рекао да очекује да буде жестока борба за то ко ће уопште ући у други круг, али да је најважније питање кога ће Макрон подржати у председничкој трци, јер је несумњиво да без обзира на опадање његове популарности, итекако важан фактор кога ће подржати председник који је имао два пуна мандата.

Историчар Синиша Вулић је истакао да Ле Пенову 7. јула чека одлучујуће рочиште, после којег ће бити јасно да ли ће јој бити укинута забрана да се кандидује на председничким изборима.

"Тај исход, какав год да буде неће имати неки претерани утицај, зато што Национално окупљање има своју базу гласача и зна да, ко год буде био кандидат, може да рачуна на стабилну подршку", казао је Вулић.

Шта ће бити са француском десницом после пресуде Марин ле Пен

Он је рекао да је Национално окупљање фаворит на овим изборима и да се помиње да има око 30 одсто подршке, што је, како је објаснио, изузетно висок проценат за први круг председничких избора у Француској, док ће у другом кругу већ бити тешко рећи ко је фаворит, поготово ако се Ле Пенова или Бардела нађу против кандидата Центра, односно наследника Макрона, на челу коалиције, коју ће онда вероватно подржати шири друштвени фронт, Меланшонова левица и многи други.

Вулић је додао да ће бити занимљивије ако Меланшон уђе у други круг избора и додао да то уопште није немогуће.

"И ту се заправо отвара простор за ту комбинаторику око Макронове коалиције која једина од три главна политичка чиниоца у Француској, и даље нема јасног кандидата и, како се најављује, тај кандидат неће бити познат негде до краја ове године. Водиће се доста оштра борба између потенцијалних кандидата", казао је Синиша Вулић.