
Опасна ескалација Кијева: Којим путем води масакр руских ученица | Дан увече

Док Европска унија наставља са зајмом од 90 милијарди евра за наоружавање и финансирање Украјине, Кијев је у ноћи 22. маја циљао и погодио ученички дом при Луганском Педагошком Универзитету у граду Старобљеску у оквиру три таласа напада дроновима.
У новом украјинском нападу на цивилну инфраструктуру који је Москва осудила као терористички убијена је 21 особа, од чега највише девојчица, и рањено више од 60. Москва је као одговор спровела трећи напад "орешником" откако је јавност сазнала за ово хиперсонично оружје, гађајући командне центре украјинских копнених снага, објекте војне обавештајне службе, ваздухопловне базе и предузећа одбрамбене индустрије у серији напада.
Док је европски естаблишмент остао нем на првобитни терористички напад Кијева, Урсула фон дер Лајен осудила је руски одговор, оптуживши Москву за немар према људским животима и преговарачком процесу.

У новом саопштењу руског Министарства спољних послова наводи се да је украјински напад био "кап која је прелила чашу" и да оружане снаге Руске Федерације покрећу систематску серију удара на објекте украјинског војно-индустријског комплекса у Кијеву, укључујући и конкретна места где се беспилотне летелице пројектују, производе, програмирају и припремају за употребу.
У истом саопштењу, Министарство спољних послова упозорило је стране држављане, укључујући особље дипломатских мисија, да што пре напусте Кијев, као и становнике града да се држе подаље од војне и административне инфраструктуре.
До нове ескалације од стране Кијева долази у тренутку када медији пишу да Марк Руте наводно жели да финансирање украјинске војске претвори у формалну обавезу НАТО-а, у чему га је, како наводи британски "Телеграф", спречио вето пет чланица алијансе. С друге стране, немачки канцелар Фридрих Мерц поново је покренуо питање убрзаног пријема Украјине у Европску унију, овог пута у ограниченом капацитету, што је наишло на негодовање Владимира Зеленског.
О томе како виде даљи ток сукоба у Украјини и одговор Русије, у емисији "Дан увече" говорили су генерал у пензији Митар Ковач и пилот у пензији Стеван Игњатовић.
Ковач истиче да терористички приступ украјинског руководства у овом сукобу никад није прекидан већ је како наводи, само мењао неке форме.
"Доводили су диверзанте и терористе да терорише цивилни народ по тржним центрима, железничким станицама, по факултетима. Нажалост, сада то чине даљински јер им је Запад омогућио део технологије која обезбеђује долет ка већим цивилним циљевима и великим градовима. Они желе да утичу на морал народа јер није само војска циљ. Они сад раде да обесмисле руску војску да могу да дејствују у Москви и Санкт Петербругу, и да кажу, ми смо сада способни да досегнемо и најудаљеније крајеве. Али, овога пута, не да траже војне мете него да траже цивилне мете. То ми личи на инструкције Велике Британије, која је увек била спремна да предлаже терористичке акте", истиче Ковач за РТ Балкан.
Све то што се склапа у Украјини и при линијама фронта, објашњава Ковач, није само ствар Украјине.
"У томе учествује доста водећих земаља НАТО-а и ЕУ. Ове ракете великог стратегијског домета сигурно нису производ Украјине, тамо нема означених делова, ни серијских делова, то је заједнички пројекат водећих земаља у Европи и украјинских оружаних снага", сматра Ковач.
На питање како коментарише то што је Запад остао нем на терористички акт Украјинаца, а осудио руски одговор, Ковач наводи да је одавно познато да нису у питању објективни медији.
"Они који су имали снаге да дођу, дошли су више из обавештајних разлога него да објективно информишу у својим земљама. Зато нема информација чак и из оних редакција које су упутили своје новинаре у у Старобељск. Ти медији су део руске машинерије Запада. Не осудити овакав догађај где се убијају деца, не знам шта би заслужило пажњу да известе објективно шта се десило. Руско друштво и војска треба да разумеју да нема шале са оваквом Украјином и њеним руководством и нису Европљани ти које Зеленски треба да убеди да га подржавају, они га гурају у рат од почетка", сматра Ковач.
Игњатовић указује да све време, од почетка сукоба, Украјина не брине о руском народу у Луганској Народној Републици и другим областима.
"Руси су позвали новинаре, да дођу сниме шта се Старобељску. Једино Си-Ен-Ен и Би-Би-Си нису послали своје новинаре, и то нешто значи. Ови остали су дошли, снимили и уверили се да ту ниједног момента није била зграда војног циља него интернат. Мислим да су они овим гестом хтели да изазову још већи руски гнев и бес. И то ће их скупо коштати. Већ у ноћи између 24. и 25. маја Руси су показали део онога што се спрема, а биће тога још", указује Ковач.
Игњатовић истиче да су циљеви које су Руси гађали били углавном војно-економски циљеви.
Коментаришући колико је озбиљна порука која се шаље не само Украјини већ Европи, Игњатовић наводи да, с обзиром на то да је "орешник" од децембра прошле године стављен у оперативну употребу, мисли да је то један знак озбиљности у намерама.
"Битно је да поред "орешника" долазе и нови системи. Мислим да ће се наставити са лансирањем ракета, да ће циљеви бити све ближи градовима и да ће у једном тренутку настати езгодус становништва од страха због могућности страдања", закључује Игњатовић.




