​​​​​​​Побуна у Бриселу: Како је Каја Калас довела ЕУ дипломатију у кризу | Дан увече

Француска, Немачка и друге чланице блока разматрају радикалну реорганизацију дипломатске службе Европске уније, у тренутку када унија пали дипломатске мостове како према Русији, тако и према Сједињеним Државама, а уједно не успева да се договори око тога ко би могао да је представља у дијалогу с Москвом, нити како би тај дијалог могао да изгледа.

Француска и Немачка траже ремонт европске дипломатије: Спрема се резања крила Каји Калас

Бриселски извори за "Фајненшел тајмс" навели су да планови подразумевају ограничавање овлашћења шефици европске дипломатије Каји Калас и њеној Служби за спољне послове, а затим враћање датих овлашћења Европској комисији и државама чланицама.

Каја Калас, бивша естонска премијерка која је, како је својевремено писао "Политико", доведена на позицију шефице ЕУ дипломатије као неко ко "једе Русе за доручак", је током свог мандата у више наврата критикована због својих недипломатских наступа.

"Фајненшел тајмс" наводи да Каласова има тенденцију да у јавност износи личне ставове уместо званичних позиција блока, и да износи предлоге које нису одобрили кључни играчи унутар ЕУ.

О томе су у емисији "Дан увече" на телевизији РТ Балкан говорили писац и публициста Игор Ивановић и Душан Берак, аналитичар из Беча.

Ивановић је истакао да, када нека заједница уђе у проблем дипломатије, а у модерно време су то државе јер су оне носиоци међународног субјективитета, онда није питање само дипломатских техника и талента, него целокупне стратегије те државе.

Додао је да и да је уместо Каје Калас неко други са већим "дипломатским габаритом", резултат не би био знатно бољи.

"Европска унија има суштинско питање, односно дилему – шта је она. И тек кад разреши те унутрашње проблеме и неспоразуме, који су стратешке природе, а не техничког карактера, она ће моћи да озбиљније ради на побољшању своје дипломатије", рекао је Ивановић.

Наш избор

Пирати на делу: Брисел најавио отимање руских бродова, зашто је то опасно

Колико год да је Каја Калас непопуларна због те исконске мржње коју гаји према Русији, коју, на несрећу гаје скоро сви припадници њеног народа, с друге стране, њена позиција је тешка, указује Ивановић

"У старту, бриселска демократија није никаквом вољом изабрана, она је неизабрана елита. Постављена је уз озбиљну асистенцију и завршну реч великих међународних корпорација, посебно банкарских корпорација и Волстрита – онога што у жаргону називамо 'секта богаташа'. Она у тој ситуацији не зна кога да заступа", додао је.

Душан Берак се надовезао речима да сведочимо тихом признању неуспеха једног од стубова европске супернационалне политике.

"Француска и Немачка које су традиционално мотори европске интеграције, разматрају радикалне промене Европске службе за спољне послове. Предлажу да се моћи одузму високој представници Каји Калас и врате националним државама и Комисији", објаснио је Берак.

Аналитичар је подсетио да је требало да буде створена јединствена европска дипломатија независна од држава, а да смо добили службу са преко 5.000 запослених, 140 делегација широм света, и буџетом од преко милијарду евра годишње.

"Ово није техничко питање, ово је признање да бриселски модел централизоване дипломатије не функционише у данашњем свету", подвукао је Берак.

Подсетио је да смо се у претходних пет година суочили са кризама попут оних у Украјини, на Блиском истоку, са Трамповом политиком, кинеским притисцима, енергетском кризом...

"Европа је деловала споро, неусклађено и често неефикасно. И, уместо да јача Европу, служба је створила још један слој бирократије који отима глас сувереним државама и не доноси опипљиве резултате. То је класичан пример како супранационални експерименти завршавају у парализи", казао је Берак.

Захарова: Лидери Француске, Велике Британије и Немачке само се претварају да желе мир

Ивановић је посебно издвојио један проблем Брисела, а то је да није у питању неки средњи вектор свих "појединачних евродржавних политика", него је заједница за себе која има претензије да буде надзаједница у односу на све европске државе.

"До сада је та дипломатија отприлике требало да буде једна врста вазалног односа у рукавицама. Сједињене Америчке Државе ће давати огромна средства, муницију и оружје, да би Европа била заштићена, а Европа ће делити Америци социјалне лекције и лекције о некаквој култури, а са друге стране, живеће на рачун САД. То је факат", сматра Ивановић.

На то се надовезује и непостојање европских безбедносних снага.

"Ако једна заједница није у стању сама да се одбрани, него мора да позајмљује суверенитет од другога, онда више није суверена. Самим тим ЕУ, ако би то хтела да створи, морала би да се ослободи протектората под којим се налази. Тај процес је отпочео не њеном снагом и вољом, него вољом САД, да овај неисплатив досадашњи пут мало промени", поручио је Ивановић.

Душан Берак верује да је ово доказ о исправности суверенистичког приступа.

"Европа је најјача када је у питању Европа земаља које сарађују, а не као центализована супердржава у којој Брисел диктира. За мене Брисел дуго није Брисел, већ 'проточни бојлер' Лондона, који Лондон укључује и искључује по потреби. Враћање моћи државама није назадовање, већ враћање здравог разума и ефикасности", закључио је Берак.