Свет
Освајају ли "комунисти" Америку, или воук глобалисти мењају рухо | Дан увече
Након нових изборних победа кандидата које подржава градоначелник Њујорка Зохран Мамдани, многи говоре о јачању прогресивног крила и слабљењу традиционалног демократског естаблишмента. Троје кандидата из редова демократских социјалиста – Бред Ландер, Клер Валдез и Дариализа Авила Шевалије - однело је прошле недеље победу на унутарстраначким изборима над дубоко укорењеним кандидатима демократског естаблишмента
Америчка политика деценијама се посматра кроз сукоб демократа и републиканаца. Међутим, можда се данас најважнија политичка битка води унутар саме Демократске партије.
Пажњу америчке јавности прошле недеље привукли су међуизбори у Њујорку, где је дошло до још једног показатеља да унутар посрнуле демократске странке јача нова политичка струја, оличена градоначелником Велике јабуке, Зохраном Мамданијем.
Мамдани, иначе демократски социјалиста рођен у Уганди који се показао као критичар Израеала услед рата у Појасу Газе, постао је значајан фактор унутар Демократске странке прошле године, када је тријумфовао над својим страначким колегом Ендруом Куомом, а затим изабран за градоначелника Њујорка у новембру.
Троје кандидата из редова демократских социјалиста – Бред Ландер, Клер Валдез и Дариализа Авила Шевалије - однело је прошле недеље победу на унутарстраначким изборима над дубоко укорењеним кандидатима демократског естаблишмента, што су медији попут "Политика", "Њујорк тајмса", и "Волстрит џорнала" препознали као назнаке почетка радикалних промена унутар демократске странке, а потенцијално и америчке унутрашње политичке сцене уопште.
Чини се да су западни медији сагласни у процени да се струја предвођена Мамданијем неће заситити овим победама, и да су им очи већ упрте на председничке изборе 2028. године. Док сам Мамдани не може да се кандидује за председника Сједињених Држава будући да није рођен на америчком тлу, медији спекулишу да би демократски социјалисте могли да подрже посланицу Александрију Окасио Кортез као председничког кандидата.
Након нових изборних победа кандидата које подржава градоначелник Њујорка Зохран Мамдани, многи говоре о јачању прогресивног крила и слабљењу традиционалног демократског естаблишмента. Да ли је реч само о смени генерација или о промени политичких приоритета једне од две највеће америчке партије? И може ли управо та унутрашња промена одлучити како ће изгледати Америка у годинама које долазе?
О новој политичкој струји под вођством Зохрана Мамданија у Демократској странци САД, у емисији "Дан увече" говорили су новинар Небојша Малић и политички економиста Михаило Савић.
Коментаришући талас који је донела Мамданијева победа, Малић примећује да се у једном тренутку, чинило се да је Мамдани ограничен само на Њујорк, али да се, то што је за Мамданија гласала већина становништва рођена у иностранству, испоставило да су у питању и промене унутар Демократске странке.
"Демократска странка је имала дуго стратегију демографских промена. Сада имате ситуацију у којој се демократски социјалисти, крило демократа, поносе демографском променом. Форсирају је, и заснивају на причи да би Америка требало да нестане као земља белих колонизатора, и да треба да буде мултинационална домовина свих који се тако осећају", указује Малић.
Говорећи о односу према Израелу, Малић је указао на ранију Трампову изјаву:"Јевреји који не гласају за мене су будале". Нагласио је да су се људи због тога увредили.
"Изашла је статистика да 75 одсто америчких Јевреја гласа за демократе. Сада испада да све оно што су критичари Израела са деснице спомињали и за шта су их оптуживали за антисемитизам у ствари, истина. Јевреји демократе су годинама радили на тој коалицији мањина како би разбили 'белу доминацију' протестантских Американаца, да би на врхунцу тог њиховог подухвата који је прерастао у "воук" идеологију, управо та коалиција окренула против њих", објашњава Малић.
На питање да ли је демократски естаблишмент изгубио контакт са млађим генерацијама, Савић указује да је дошло до огромне количине неједнакости.
"У протеклих пет година, десеторо људи је подигло своје богатство на 500 одсто. Примарно, на економском питању се сад заснива читава политика. Чињеница је да се Мамданијева популарност подигла у року од шест месеци за 10 одсто. Углавном је ситуација таква да кандидати када буду изабрани, имају "пик" у тренутку када су изабрани, а онда врло брзо крену да их критикују. Код Мамданија је то супротно, јер он успева да донесе оно што је обећао. Првенствена ствар која је најрадикалнија и најбитнија је да је успео да замрзне ренте, да цене ренти младих не могу да расту, успео је да провуче тај закон. Он је успео да то уради на локалном нивоу", објашњава Савић.
Он подсећа да се до сада "свађа у Америци водила око културолошких питања", а да су сада у фокусу економска питања.
"Људи су се делили на десно, конзервативно крило који су против ЛГБТ, с друге стране су либерали који су мислили да су врховни моралисти јер имају разумевања за све. Примарно питање је сада постало шта ћемо да радимо што не можемо да приуштимо где да живимо. Поготово што је ситуација таква да млади људи који сада излазе са факултета, имају најгору позицију на тржишту посла. Статистика је таква да 70 одсто Американаца живи од плате до плате, нема уштеђевину, стопа задужења је ненормална", указује Савић.
Говорећи о студирању у Америци и плаћању студентских дугова, Савић оцењује да уштеђевина не значи много ономе ко има студентски дуг.
"Проблем са здравство и школством се своди на идеју да слободно тржиште може да решава све ситуације. Просечне школе коштају 20.000 до 30.000 долара годишње. Али, с друге стране, знате и који вас стил живота чека без факултета у Америци", наводи Савић.
Live
