Геостратегија вештачке интелигенције: Да ли нам прети дигитални колонијализам? | Дан увече

Марк Закерберг објавио је манифест о будућности вештачке интелигенције и понудио своју слику света који долази. Отворени модели, лични АИ агент за свакога и технологија која не сме да остане закључана иза врата једне компаније.

Али иза обећања о доступности и слободи назире се оно важније, борба за превласт. Јер, према Закербергу, Америка себи не сме да дозволи да у тој трци изгуби корак пред Кином. И управо ту почиње подела. Јер онај ко сутра буде поседовао туђу интелигенцију, могао би да поседује и део туђе суверености.

А то је већ почетак једног новог, дигиталног колонијализма.

Закерберг о будућности вештачке интелигенције: Милијарде људи имаће свог АИ асистента, не само елита

О Закерберговом манифесту за "Дан увече" су говорили филозоф Никола Танасић и новинар РТ Балкан Тиосав Пурић.

Новинар Тиосав Пурић каже да му се чини да је овај манифест само један у низу оних које су "техно-барони" објављивали током последњих 20 година, почевши од Тиловог манифеста из 2009. године.

"Они најављују ново 'позлаћено доба' Америке, нови Gilded Age, какав је био крајем 19. и почетком 20. века. Врло је вероватно да ће својим фантазијама о новом поретку, као што су они стари имали о либералном интернационализму, увести Америку у неки светски рат који неће проћи срећно по њу, као што је прошао Први светски рат", каже Пурић.

Он истиче да су, у односу на Закербергов манифест, много оштрији били манифести "Палантирa" и његовог директора Алекса Карпа, као и манифест Марка Андрисена, једног од оснивача инвестиционог фонда Андрисен Хоровиц.

"Манифест о техно-оптимизму сличан је манифесту футуризма, на који се такође позива", оцењује Пурић.

Фејсбук и Инстаграм могли би да остану без кључних функција: Мета пред кључним суђењем у Калифорнији

Он напомиње да, док су се старији манифести позивали на потребу за ресуверенизацијом Запада, у контексту уверења о општој пропасти Запада, новији манифести говоре о потреби Америке да поведе Запад  "коначну борбу" против Русије, Кине и Ирана.

Пурић сматра да Закерберга у САД доживљавају као једно "умилно лице", које продаје забаву и повезивање људи, додајући да је амерички мејнстрим такав да су људи, у суштини, доста наивни и политички десензитизовани, па им се лако може продати прича да је Фејсбук друштвена мрежа за повезивање људи.

Из те перспективе, Пурић оцењује да Закерберг у свом манифесту, у којем наводи да ће будућност припасти свима, покушава да прода идеју о неком новом "фордизму".

Пурић истиче да је то стара Фордова идеја о томе да су максимална потрошња и максимална производња основа система, односно да сваки радник може да купи модел Т. Према његовим речима, Закерберг на тај начин поручује да долази дигитална, нова индустријска револуција, иако нико не зна како ће она изгледати нити може до краја да дефинише вештачку интелигенцију, као ни, како напомиње, њихове мале нуклеарне електране које продају широм света. За ту технологију, како истиче, нико не зна шта је тачно, али "ради супер".

"Али Закерберг каже ово исто: 'Ради супер и немојте да бринете, та будућност припада и вама и ви ћете да будете корисници. А то што Голдман Сакс прича да ће 15 милиона људи остати без радног места – не брините, сви ћете постати инфлуенсери и сви ћете примати од кликова по долар'", наглашава Пурић.

Филозоф Никола Танасић истиче да је добра вест за чистачице то што још није направљена вештачка интелигенција која би могла да их замени. Као разлог због којег Марк Закерберг мора да "пацификује" своју средњу класу, он наводи чињеницу да је реч о технологији која још није довољно истражена, пре свега у погледу начина на који се може економски валоризовати.

"Али оно што је очигледно јесте да је прво што им је пало на памет и што су операционализовали управо пауперизација и економско обесправљивање те ушушкане, привилеговане западне средње класе, која је деценијама имала положај у којем је могла да долази на посао, шаље неке мејлове, попуњава обрасце и зарађује много више од људи који су много више радили, а номинално припадали истој тој класи у Источној Европи или Источној Азији", објашњава Танасић.

Он указује да вештачка интелигенција већ оставља без посла административне раднике, преводиоце, уреднике и велики број других занимања која се на Западу називају пословима "белих оковратника".

Говорећи о томе што Закерберг у свом манифесту користи термин "суперинтелигенција" уместо "вештачка интелигенција", Танасић посебно истиче да је основни проблем са такозваном вештачком интелигенцијом то што се, заправо, ради о великим језичким моделима, чији су корени у информатичким решењима развијаним још шездесетих година прошлог века.

"Руси су ту дивни. Они не воле да брендирају, већ ствари називају правим именом, па се код њих то зове 'неуронска мрежа'", каже Танасић.

Те неуронске мреже су, заправо, темељ модерне рачунарске науке, наглашава Танасић, додајући да је оно што разликује модерне велике језичке моделе од досадашњих матрица пре свега квантитет. Реч је о чињеници да се огромна количина података обрађује кроз суперкомпјутере какви пре 20 или 30 година нису могли ни да се замисле.

Он наглашава да постоји јако много непознаница у вези са вештачком интелигенцијом и да су оне, пре свега, економске природе. Зато, сматра Танасић, Закерберг сада уводи термин "суперинтелигенција" – јер је бренд "вештачка интелигенција" потрошен, а потребно је обезбедити нова улагања оних који представљају праву моћ у Америци: великих инвестиционих фондова, који су "мало тврђи играчи".

"Сви говоре о мехуру и чекају када ће да пукне, и зато: хајде да вам сада продамо нешто друго – а то је 'суперинтелигенција'."

Закерберг је, наводи Танасић, у више наврата радио такве ребрендинге, али му ниједан од њих није пошао за руком.