Историјски пораз: Ближи ли се крај каријере немачком канцелару Мерцу? | Дан увече

Нова рунда покрајинских избора у Немачкој донела је нову катастрофу за Фридриха Мерца и његову владајућу партију ЦДУ, толико да је немачки канцелар био приморан да овога пута назове ствари правим именом.

На изборима у савезној држави Мекленбург-Западна Померанија, Демохришћани су освојили тек 4,9 одсто гласова и нису успели да пређу цензус први пут од оснивања Федералне Републике 1949. године, што је Фридрих Мерц назвао "катастрофом" која се не може игнорисати.

Антисистемска Алтернатива за Немачку, која између осталог заговара и обнављање односа с Русијом, остварила је још једну победу након тријумфа у Саксонији-Анхалту, и овога пута завршивши на првом месту са освојених 38,2 одсто гласова, испред Социјалдемократске странке коју је подржало 35,5 одсто бирача. У Берлину, Демохришћани су остварили нешто бољи резултат, завршивши на другом месту са освојених 18,8 одсто гласова. Испред њих, међутим, је била Левица, са 25,7 одсто гласова, док је АфД завршио на трећем месту са 16,3 одсто гласова.

Катастрофа Фридриха Мерца: Канцелар који одбија да оде

Упркос катастрофалним резултатима, немачки канцелар још не показује назнаке да разматра повлачење са функције. С друге стране, немачка јавност предвиђа другачију будућност за бившег банкара "Блекрока" и некадашњег супарника Ангеле Меркел. Према истраживању ЈуГова објављеном уочи регионалних избора у Мекленбургу-Западној Померанији и Берлину, 48 одсто Немаца очекује да Мерц напусти функцију пре краја године, док свега 31 одсто верује да би могао да остане у канцеларској столици.

Још у августу, свега 13 одсто држављана Немачке је рекло у испитивању Форсе да су задовољни радом канцелара, док је 85 одсто рекло да није.

До драматичног пада популарности Демохришћана и Фридриха Мерца долази услед дуготрајне економске слабости, застоја у реформама и критика онога што је виђено као Мерцов прекомерни фокус на спољну и одбрамбену политику. Немачка је претрпела три узастопне године економске стагнације пре него што је БДП у другом кварталу 2026. године порастао за 0,3 одсто у односу на претходни квартал. Упркос скромном расту, инвестиције су наставиле да падају.

Док је пакет економских реформи које је Мерцова коалиција усвојила након мукотрпног преговарања, а који укључује мере штедње и резове у социјалној заштити, наишао на оштре критике јавности, Мерц остаје на проратном и русофобном курсу, и залаже се за издвајање још новца за наоружавање и стварање онога што је канцелар назвао најјачом конвенционалном војском у Европи.

Вајдел: Потребно је обновити испоруке руског гаса Немачкој

О томе какви су изгледи странке ЦДУ, као и каква је будућност и позиција канцелара Мерца, у емисији "Дан увече" на телевизији РТ Балкан говорили су бивши амбасадор Србије у Немачкој Зоран Јеремић и научни сарадник у Институту за политичке студије др Душан Достанић.

Мерц је на место канцелара, подсећа Достанић, дошао уз обећање да ће преполовити подршку АфД-у.

"Није обећао само да ће зауставити раст АфД-а него да ће део бирача који су гласали за ЦДУ и који су отишли АфД-у, вратити. Не само да се то није догодило, него ЦДУ бележи историјске поразе. Сада је странка пала на савезном нивоу доста ниско, а успела је оно што је мало људи да направи - да са позиције владајуће странке у држави, у једној покрајини остане испод цензуса, и да изгуби власт у Берлину", истиче Достанић.

Он указује да је учинак Мерца на месту канцелара и више него упитан, док АфД бележи стални раст.

"Прво се говорила да је АфД мала странка, један феномен који се дуго неће задржати а онда дошло до тога да је појединачно најјача странка. Још мало, па ће сваки трећи Немац ће гласати за АфД", наводи Достанић.

Говорећи с друге стране о ЦДУ, Достанић истиче да се мало шта "хришћански" може наћи у њој, а и да је "демократски" део на стакленим ногама.

"Поставља се питање који је профил те странке, да ли је свуда у Европи тај демохришћански идеолошки профил доспео у кризу. Мерц је дошао као неко ко је дошао да врати поверење у странку. Обећавао је да ће да заустави раст левице, да ће се одмаћи од наслеђа Ангеле Меркел, да ће стабилизовати економску ситуацију, а ништа се од тога није догодило", оцењује Достанић.

За Јеремића је резултат избора, последица економских и социјалних тешкоћа у којима се Немачка нашла.

"Ово је рефлексија у бирачком телу. АфД је пак, успела да се позиционира као странка која говори у име незадовољних онима у врху власти, која тражи да се промени позиција Немачке и да Немачка крене другим путем. За разлику од других протестних странака, она има свој програм која се у неким пољима значајно разликују од других странака. За сада наилази на велико разумевање бирача. Осећају да је то странка која говори у њихово име  и за њих", сматра Јеремић.

Како би спасао своју тренутну позицију, Мерц је, истиче Јеремић, учинио гест којим је одложио дискусију о његовој "глави".

"Пет минута по проглашењу резултата, он је саопштио да прихвата резултате. Прекинуо је дискусију и указао он остаје чврсто упркос свему на позицијама реформи која Немачка треба да спроведе. Тим је добио на времену, спречио да се одмах развије дискусија око његовог положаја као канцелара", сматра Јеремић.

Избори у Немачкој: АфД наставља успон, а Мерцова странка тоне

Он истиче да у ЦДУ постоје две главне групе, једна састављена од осам шефова покрајинских влада, која је снажно језгро, и друга – посланици фракције у Бундестагу.

"Састанак на ком ће Мерц бити суочен са 150 посланика који ће му постављати непријатна питања о будућности странке, треба да се догоди сутра. На том састанку ће се видети да ли ће Мерц имати снаге да остане канцелар. Мислим да ће он остати канцелар иако ће то суочавање са посланицима бити непријатно искуство, јер нема ефикасног и брзог решења", закључује Јеремић.