Свет
Чији је Гренланд: Трампова "набавка" и арктичка стратегија НАТО | Дан увече
Говорећи на телевизији РТ Балкан, уредник Андреј Млакар апострофирао је могућност инсталирања хиперсоничног оружја дугог домета с обзиром на географску позицију Гренланда, док пуковник у пензији Србобран Радић тврди да је у питању део борбе за Северни пол, где би у будућности, САД могле да се сучељавају са Русијом и Кином
Након више месеци подигнутих тензија на Арктику, до којих је дошло услед изјава америчког председника Доналда Трампа да би Гренланд требало да постане део Сједињених Америчких Држава, Вашингтон је крајем прошле недеље постигао споразум са Данском и Гренландом о појачању америчког војног присуства на тој територији.
Док је Трамп је на својој друштвеној мрежи Трут соушал објавио да ће Америка "заувек имати потпуну слободу на Гренланду да учини све што је неопходно како би заштитила своју безбедност", званичници из Данске и Гренланда тврде да споразум неће угрозити суверенитет тог острва.
Детаљи споразума, међутим, и даље нису објављени, те остаје нејасно колико ће америчко војно присуство на Гренланду заиста бити повећано. Америчке трупе су на том арктичком острву присутне од 1943, а и САД и Данска већ имају споразум о војној сарадњи на Гренланду из 1951. године.
Пред церемонију потписивања споразума, на маргинама 81. издања Генералне скупштине Уједињених нација, Трамп је изјавио да овај документ даје трајну контролу САД над безбедносном ситуацијом и "другим потребама" на Гренланду и најавио изградњу две велике војне базе.
Истакао је да ће Американци имати пуну могућност да учине све што је неопходно за одбрану америчког континента, као и Европе и других подручја, односно да "ниједном противнику САД више никада неће бити дозвољено да успостави војно присуство на Гренланду без нашег изричитог писменог одобрења".
О свему томе, у емисији "Дан увече" говорили су Андреј Млакар, уредник на РТ Балкан и пуковник у пензији Србобран Радић.
"Тешко је рећи шта ће остати исто", почео је Млакар.
"Оно што се мења јесте да су САД оствариле свој циљ и да су добиле базе. Оно што је веома занимљиво јесте да је простор које су добиле југ и исток Гренланда", додао је и споменуо такозвану "Блу вест" базу на северу острва, истакавши да су САД на Гренланду 1952. године имале осам "Блу вест" база, а укупно 17 на читавој територији.
Пуковник Радић подсетио је да је још 27. априла 1951. године потписан споразум између САД и краљевине Данске о уступању дела територије, односно Гренланда, за војне потребе САД.
"Они су покушали да буше у леду одређене просторије и да праве програмске шеме – да праве склоништа за авионе, хеликоптере и велике летелице јер им је циљ био да још у то време сместе авијацију за брзо откривање и пресретање", објаснио је пуковник у пензији.
Он је навео да споразум сам по себи има много нејасноћа.
"С једне стране, Американци говоре о томе како ће сада да шире војну инфраструктуру, да имају право градње, прелета, контроле, па чак и могућност стационирања штита балистичких система – противваздушних или оних који би требало да гађају рецимо ракете или одређена средства у Русији или на другим подручјима док су још у контејнерима или у фази лансирања. С друге стране, још није јасно да ли се Американцима уступа територија. Јер ако имате право да градите на том простору, то значи да ћете ви и тај део да признајете да је буквално ваш. Рецимо, Велика Британија на Кипру има своју територију, и то три одсто територије", открио је Радић.
Млакар сматра да ће део планова за Гренланд бити везан за Трампов пројекат "Златна купола", а део за контролу поморског саобраћаја, пошто је у питању један од два највећа острва у том делу света.
"Оно што је веома занимљиво јесте могућност инсталирања хиперсоничног оружја дугог домета. С обзиром да је Гренланд на таквој географској позицији – удаљен је 4.400 км од Москве и 4.000 км од Санкт Петербурга са једне стране, а са друге, 3.700 км од Њујорка, мало мање од 3.000 км од Отаве и 6.000 км од Владивостока. Ту се ради о простору које могу да покрију и балистичке ракете", нагласио је уредник РТ Балкан.
Како каже, Американци тренутно немају хиперсонично оружје, оно је тренутно у фази тестирања, али су се тестови показали неуспешним у односу на Русију, Кину и Северну Кореју.
Радић сумња да ће Гренланд задржати суверенитет, иако то истичу лидери острва, али и Данске. Верује да је прави разлог читаве ове "заврзламе" ипак нешто друго.
"Зашто су Американци сада кренули према Гренланду? Није суштина у томе, него око Северног пола. Ко ће и на који начин бити ближе и да га експлоатише, и да се управо ту сучељавају са Русијом, Кином и осталим. То су будући најкраћи путеви и за трговину, и за енергетику, телекомуникационе системе...", закључио је Србобран Радић.
Live
