Како пронаћи мир у себи? Одговори који мењају погрешна размишљања| Дан увече

Никада нисмо имали више, а никада нисмо били уморнији. Телефони су бржи, могућности веће и имамо више слободе него било која генерација пре нас, а ипак све више људи говори о немиру, усамљености и празнини. Успешни признају да су несрећни. Слободу често меримо тиме колико смо правила успели да прекршимо.

Зато се намеће питање: да ли смо унутрашњи мир изгубили одједном, или смо га годинама, корак по корак, сами предавали?

Коришћење мобилног телефона шест или више сати повећава ризик од депресије, упозорава руски стручњак

Савремена култура нуди брзе рецепте. Мисли позитивно и добро ће само доћи. Избегавај сваку непријатност. За своје мане окриви генетику, за своје незадовољство окриви свет. Али рецепти који не траже промену срца ретко мењају живот.

Оно што се не види најчешће одређује све. Туга коју кријемо и бес који не умемо да укротимо. Самопоуздање које лако пређе у гордост. Здравље које не ценимо док га не изгубимо. Слобода која лако постаје ропство. А иза свега тога стоји једно питање, можда најважније у времену у коме живимо: шта је човек данас без Христа?

У емисији "Дан увече" о овом питању су говорили свештеник Слободан Чавка, писац Ненад Гугл, аутор књиге "Умро сам у петак", и протојереј-ставрофор Милош Весин.

Свештеник Слободан Чавка каже да треба да разумемо да постоје две реалности.

"Једна реалност је она духовна реалност, коју ми, нажалост, често занемаримо и запоставимо, а друга реалност је она коју видимо - овоземаљски свет, који види наше телесно око", истиче Чавка.

Он напомиње да свако од нас има неки посао којим се бави, живи мирно, плаћа рачуне и мисли како је све у реду.

"Али онда се деси да увече, када угасимо све апарате које користимо у току дана, осетимо неки немир или схватимо да немамо довољно духовног мира", истиче свештеник.

Наводи да је у суштини проблем у томе што недовољно садржаја уносимо у нашу душу.

"Просто, душа човекова је саздана од Бога, тако да у њу мора бити усађен неки садржај. Ми, ако не усадимо добар садржај, нужно ће се усадити лош. И треба да погледамо колико свако од нас дневно служи своме телу, а колико својој души", напомиње свештеник.

Свештеник наглашава да је заправо питање колико човек у таквим околностима може да пронађе мир.

Чавка истиче да, иако се данас често говори да није могуће пронаћи мир у савременом друштву, он сматра да то није немогуће, већ да је ретко.

"Да бисмо пронашли истински мир, мислим да је најважније од свега да се приближимо ономе који мир даје, а то је Христос, Бог наш."

Он је подсетио на Јованово јеванђеље, у коме се каже: "Христос мир свој дајем вам, али не дајем га онако како га даје свет", објашњавајући да то није лажни мир, већ онај истински.

Према његовим речима, у данашње време је битно да што више времена проведемо у тишини, зато што је савремени свет такав да је стално присутна нека бука и неки покрет, па човек нема времена за мир у својој души.

Нагласио је и да је код људи постала нека врста навике да функционишу у сталној буци.

"Фали нам тишина у којој ћемо да се осамимо, наравно, најбоље кроз молитву, и ако осетимо тај унутрашњи простор своје душе, неће нам сметати ни бука. Управо као што је и старац Пајсије једном рекао: 'Човек који је узнемирен и да оде у пустињу, понеће своје узнемирено ја'", наглашава свештеник и закључује да ће човек, када оствари свој унутрашњи, духовни мир, тај мир носити свуда са собом.

Писац Ненад Гугл објашњава да су људи данас несрећни јер немају оно што им је заиста потребно, а то су унутрашњи мир и сусрет са Господом Богом, који доноси истинску срећу.

Он подсећа на једну причу Горана Петровића о људима који улазе у галерију, али у њој нема слика. У једном тренутку, светла се гасе и прозори постају слике јер се кроз њих види спољашњи свет. Порука приче је, како објашњава Гугл, да су морали да угасе светла како би нешто постало видљиво.

Мала Госпојина: Обичаји и веровања која прате један од највећих Богородичиних празника

"Ми често морамо да угасимо спољашња светла белосветског вашара у коме се ми интензивно налазимо и да угасимо ту буку да бисмо могли да видимо и чујемо то што је у нама, потребе наше душе, јер човек је заправо један мозаик, састављен и од тела и од духа, и од емоција и од ума, али те унутрашње ствари од којих зависе и наш мир и наша срећа су од Господа Бога", истиче Гугл.

Он додаје да ми не можемо да се сусретнемо са Богом у буци Нетфликса или дневног саобраћаја.

"Потребно је управо ово што пише у Новом завету: 'Уђи у клет своју'", каже Гугл и појашњава да је "клет" заправо соба.

"Заправо, то значи: уђи у своју унутрашњу собу, у свој ум, у своје срце и душу на неки начин и покушај ту да се сретнеш са Господом Богом."

Све оно што је споља, истиче он, све што мислимо да ће да нас задовољи нема довољно тежине, ни моћи, ни снаге да испуни наше биће.

"Зато човек може имати све и бити депресиван", наглашава он.

Милош Весин у "Релативизацији": Православље дише љубављу, без ње га нема

Протојереј-ставрофор Милош Весин, који се јавио из Либертивила, истакао је да страх и гордост представљају важне теме за разумевање човековог живота у савременом свету, будући да је, како каже, страх један од плодова гордости.

Он је навео да се учење светих отаца Цркве од истокао страху разликује од савремених психолошких тумачења, подсећајући да психолог Салман Ахтар разликује три врсте страха - анксиозност, фобије и страх уопште.

С друге стране, свети Јован Дамаскин, као и други источни свети оци и пустињаци, још су много раније говорили о дубоким узроцима људских страхова и унутрашњих стања, која су  у 20. веку, кроз учења Фројда, Јунга, Адлера и других, добила другачије називе.

"Насупрот страху није ни у ком случају храброст, насупрот страху је - љубав. Љубав и страх се налазе на два различита пола, а човек, ако је испуњен љубављу, како је то рекао чувени Антони де Мело, ако је биће љубави, он мора да буде укорењен у Богу, јер Бог је љубав. То је најкраћа, најсажетија, најтачнија и истовремено најлепша дефиниција Бога", истиче Весин.

Он објашњава да љубав није нешто што човек има или нема.

"Ми јесмо или нисмо у љубави. Христос је недвосмислено рекао: "Ако ме љубите, држаћете заповести моје" и "ако остајете у љубави мојој, држаћете заповести моје"."

"Према томе, то је директно против нашег највећег непријатеља, а то је заправо гордост, као корен свих зала. Једно од највећих зала савременог човека из гордости јесте страх", наглашава Весин.

Он је навео да свети Јован Дамаскин разликује шест различитих врста страхова и нагласио да страх стоји насупрот љубави.

"Човек који јесте биће љубави, који је свестан своје боголикости, ни у ком случају не може да буде истовремено и биће страха", закључио је Весин.